Српски сион

Б р . 45.

„СРПСКИ

СИОН. а

С тр . 729.

Проповијед на дан св. Петке. говорио о храмовној слави у Липовчанима Петар Босанац парох. помоћник. Бога се бој и заиовијести Његове држи, јер то је све човјеку... Пропов. 12, 11. „Почетак је мудрости страх Господњи"! 1 Его ријечи дара мудрога, а ево према њима и живота св. Иетке, коју данас слави овај Божји дом и ми у њему. „Таштина над таштинама, — све је таштина'', 2 вели дар мудри. а св. Петка оставља таштине свијета овога и посвећује живот свој Господу Богу својему. Живи у страху Божјем, држећи заповијести Његове и свршава живот свој далеко од гријеха, далеко од страсти, далеко од безумља овога свијета. И црква јој даде мјеста међу дјевојкама мудрпм, међу онијем св. Хришћанима, који сваког часа могу да даду рачуна о животу и дјелима својим, — без стида од иоруге, без страха иред пресудом судије најправеднијега. И ми се данас молимо њој, молимо св. Петки, која с мудрим дјевојкама стоји пред Господом, — да моли за нас, који јој спомен славимо. 3 А славимо је сви ми, који смо овдје, славе је и друга браћа наша, широм свијета расијана. у храмовима, својим. Слави је и мушко и женско, и отац и мајка, и момак и дјевојка. Па ииак можемо рећи, — бар ми овдје, — да данашњу славу слави више женскиње, него мушкпње, јер ево у храму на молитви, више је женскиња, а напољу нод шаторима, чини ми се, више је мушкиња. И они славе, нека их, с њима ћемо о мудрости њиховој говорити други лут. Сада ћу да говорим с тобом: ћерко дјевојко, и с тобом снашо сестро, и с тобом мајво премила, и с тобом бако поштована! Говорићу с тобом и о теби, — не би л' и ти нашла мудрости у страху Господњем, не би л' поживјела у мудрости тој, „слушајући заповијести Божјз и ходећи путевима ЊегО' вијем и бојећи се Њега". 4 Јесен је поодмакла, а јесен је код нас брига велика — дјевојци удавачи; а како и не ће, кад треба да је све откано, сашивено ' Приче 1, 7. 2 Проповј. 1, 2. 8 Тропар св. Петки. 4 V Мојс. 8, 6.

и опрано, да буде све спремно и готово, ако буде среће, па се нађе момче за дјевојче! И ето сада св. Петке, ето згоде, да се дјеца виде", ето згоде језицима добријем и злима, да окушају снагу своју у утакмици живој. И ти си се дјевојко одјела у најљешие рухо, и дошла си: да те види и да видиш! И то је таштина! — рекао би цар проповједник, син Давидов ! Али је још већа таштина, кад је то рухо дјевојачко иренатрпано разним бојама, скупог тифтика и вуне, куноване за новце можда посуђене, за новце откинуте од муке и жуљева родитељских. — Али још је већа таштина, кад се румен стида дјевојачког, кад се образ богодани, превлачи фарбом црвеном и бијелом и тиме гради од образа — образина, и пред лице меће ларфа! И то је таштина, грјешна ташштина, којој те уче у безумљу својем баш они, који би морали да ти желе добро, дјевојко! Не слушај их, дјевојко, већ покажи нред сваким чист образ, чисто срце, чисту душу, а рухо твоје, нек је рукотвор твој, тедноставно и чисто. Чиста душа, чисто тијело и чисто одијело, то су украси дјевојачки, тијем украсима окићена доћи „да те виде" — и не бој се, јер ћеш бити чисто огледало у које свако радо погледа. Али, гледај и ти! Тебе можда на скоро чекају дужности велике. Ти ћеш пружити руку евоју мужу, да с њиме у браку заснујеш нову обитељ, да створиш нову породицу. Од брачне среће твоЈе зависи срећа твоје нородице, за то, коме дајеш руку, иодај му и срце — ако можеш, ако не можеш, — не дај ни руке. Промисли добро, док си слободна, да се посље не кајеш, јер кад двоје одлучи склопити брачну везу, иретпоставља се, да је обоје слободно, и да је привола пошљедица њихове слободне одлуке; без слободне приволе нема правог брака. Имај на уму, да „сву љубав, саму себе, можеш дати само једној особи а не њих више", јер само така љубав веже „двоје да иостану једно тијело". 6 Не нитају се вјереници узалуд пред Господом, да ли ће се међу собом љубити, и да ли се нијесу већ коме обећали; не моли се узалуд црква, да им брак буде частан и неоскврњен. Ако су ријечи вјереника код ирстена и пред вјенчање лажие и неискрене, тешко таким друго> I. Мојс. 2, 24,