Српски сион

С тр . 732.

„СРПСКИ СИОН".

Б р . 45.

Христова или Богојављења падне у Суботу или Недел-у, то се у тај дан служи обична литургија св. Јована, Златоустога, а свршавање Василијеве литургије преноси се на сами празник (Види о овим подробније Устав Црквени на горепоменуте иразнике). Осим овога у Јерусалимској Цркви на дан св. апостола Јакова свршава се литургија, позната под његовим именом. Но то је искључиви обичај једне ГГаленстинске дркве (Види: Изнснен1е Житурпе, ирото1ерен В. Нечаева, стр. 9). За овим, о времену и поретку служења литургије пређеосвећених дарова види ниже Одсек IX. §. 44. Осим тога има још код нас такових дана. кад се свршавање литургије сасвим не одређује, а на име: 1.) у среду и петак сирне седмиде, ако само у те дане не падне иразник Сретенија Господњега или храмовни празник цркве којег св. угодника Божјега (Цркв. Устав о сирној седмиди и о празнику Сретенија); 2.) на Велпки Петак, ако у тај дан не падну Благовести (Устав ва велики петак и о празнику Благовести); 3.) у петак пред празницима Рођења Христова и Богојављења Господњега, ако навечерије тих празника падне у Суботу или Недељу (Цркв. Устав 25. де цембра, упор. устав о храмовима); 4.) у понедељник, вторник и четвртак нрве недеље велике четрцесетнице; и 5.) најпосле у нонедељник и четвртак 2-ге, 3-ће, 4-те, 5 те, и 6-те недеље великога поста, ако у те дане не надне храм цркве (Устав о храмовима гл. 34. 35) или свети с полијелејем (Уст. 24 фебр, 9 март), или један од високоторжас^вених дана, (као што ће се рећи ниже у §. 46); осим овога, као што ћемо видети даље, свршава С8 литургија нређеосвећених дарова још у четвртак или вторник 5-те седмице иоста, т. ј. на дан читања канона св. Андрије Критскога (Пособ. кђ изуч. уст. Богослуж. правосл. церкви Николвскаго стр. 144). по усгаву. (Упореди ниже-одс. IX. §. 167). §. 45. Има у нашој пркви и нарочитих дана, кад се служење ране литургије не нолаже, такови су: 1.) дан велике Суботе; 2.) у очи или навечерије Рођења Христова, 3.) навечерије Богојављења и 4.) дан Педесетнице. А у оним местима, где се служи рана литургија на дан Иедесетнпце, то се она свршава без вечерња, свршавање којега односа се

к поздној литургији. Такође без вечерња (које предходи) свршава се рана литургија на дан Благовести, кад падну у такове дане великога поста, кад по уставу свршавање литургије мора бити сједињено с вечерњем, и у друге дане. (Наставиће се.Ј

Епархијека скупштина Пакрачка. Д})уга сједница. Око 5'/з сати по иодне отвори високопреосвећени Господин предсједник сједницу и позва биљежника скуиштинскога иароха Вељка ЈГукића, да нрочита на скупштини стигли брзојав од Његове Светости Патријарха, који гласи „Сретна Вам радња, благослов и ноздрав свима Георгије патријарх." Прочитани брзојав проираћа цијела скупштина са бурним живио ! Заст. Ј. МарковиД жели, да се најире верифицирају оспорени избори, но ночем вериФИкациони одбор није свој посао свршио, то је закључено, да верификациони одбор има сутрашњој сједници свој извјештај иоднијети и прелази се на сиецијалну дебату Извјештаја о раду епарх. Административног Одбора од 1892—1899.г. Парох Лукић: У извјештају епарх. Административнога Одбора навађа се, како је висока кр. зем. влада д&вала потпоре из земаљских средстава, но при томе као да је засјекла у дјелокруг самих црквених општина. И знањем његовим (Лукића) не само да контроиише, него и планове склапа и ако се не гради но нлану онда одузима потпору. Пита, да ли ствар тако стоји и какав је лек проти томе предузет ? Преузв. г. заст. Др. Л. РадивојевиЛ: Онај, који даје нешто, може прописати модалитете уз које даје, а црквена општина може примити и и не иримити. Високонреосв. г. Еиискои: истиче, да се епарх. Административни Одбор најприје сам непосредно а и преко високосл. Саборскога Одбора заузимао код вис. кр. зем. владе, да се што више очува автономно право наше при извађању оправака и градња. Међутим високоиста за сада не одустаје од свога становишта, да само иреко својих оргаиа руководи са оправцима и градњама, за које она ма и најмање доприиоси. Што се планова утрох. домова тиче, они да одвисе од грађевног трошка кога је цркв. општина кадра донринијети. Што је и на знање узето. Заст. СунајковиИ : примјећује 1.) да је но