Српски сион

Б р . 46

„СРПСКИ

СИОН."

Стр . 749

цељи налази у чину погребења младенаца и тако дивно одговара своме карактеру и назначењу. При том и на литургији, кад се такова специјално назначује за умрлога младенца, уједно с јектенијом зе младенца не би сметало читати и спојену с њом молитву: „Господи 1ис8се Христс Иоже нлшх, породнвпншса К водм и д8)(а.и т. д. Читати при том обичну молитву: Еоже д^х ^кх и есак Т а плоти... није никако умесно. (Упор. Волннск. Епарх. В4д. 1872 г.) А на та.ј исти вачин на тој исгој служби за децу може се читати и апостол и јеванђеље из чина ногребења младенца. §. 51. Чесго бива тако, да, ако се догоди саранити покојника у који год од оних дана, нарочито у току великога поста, кад се потпуна литургија код нас по Уставу не свршава,' те свештеници не служе службе и погребавају их једним само обичним погребним опевањем. Такав поредак нема основе. Ми знамо архипастира, који су (на пр. покојни нреосвећени Кијевски митрополит Арсеније) у те дане свршавали шта внше потпуну заупокојну литургији Св. Јована Златоустога по Благовештенским главама, т. ј. у свези са вечерњем и т. сл. Но већином у том случају, уобичајено је свршавати литургију пређеосве1т.ених дарова с додатком редовнога заупокојнога апостола и јеванђеља, заупокојне јектеније и т. сл. Таквога поретка, као освећенога вековима и примером московских пастира и архипастира, најбоље је да се држе и остали свештеници (Упор. ниже одс. IX, §. 178). §. 52. Сасвим друго питање при том претставља помињање усопших у трећи, девети, четрдесети или на дан године, кад се који год од тих догоди у дане, у које се свршавање потпуне литургије не одређује. За ово позитивна црквена правила говоре следеће: 1.) „треба знати, читамо у црквеном Уставу, да ако ко од браће (монаха и у опште хришћзна) умре у понедељник, вторник, среду, четвртак или петак прве недеље великога носта, то се не свршавају трећине његове до петка вечера, и само тамо тада свршава се панихида за њега, а на други дан, у суботу литургија заупокојна. Слично овоме у следећу суботу бивају деветине његове; а четрдесетине његове бивају, кад се бро.ј дана његових испуни. — За тим приношења помена о њему

почињу се од недење Томине и придружују се до свршетка четрдесет дана по обичају" (Уст. ц. стр. 381). А на тај исти начин 2.) по уставу и свршавају се заупокојне службе и у (остале) три суботе великога поста, ако само у седмици међу њима не падне какав-год од следећих празника; као на пример: Обретење главе претечеве, Четрдесет мученика и Благовести (Ш<1. стр. 402). Овамо такођер 3.) по древпом обичају, ваља односити п ионедељник, вторник и среду страсне седмице. (Номок. при велик. Требн. прав. 169.). §. 53. Најпосле у нашој цркви има особитих дана, који се специјално назначују ради помињања особа царске породице. Односно тога помињања у руској цркви постоје следећа унуства: 1.) Када номињање кога лица из царске породице падне у време великога поста, или у недељни и нразнични дан, то тада ваља свршавати за упокој службе у најближе суботе, по обичају. — 2.) Ако помен којега од тих лица пада међу суботом Лазаревом к Томиним, понедељником, т. ј. у недељу Цветну и на страсну и светлу седмицу, тада се заупокој литургија и панихида свршавају томине недеље у вторник, — кад је у опште узето код нас свршавати помен усоиших после Пасхе. (Наставиће се.)

Извештај епархијеких влаети Пакрачких. (Наставак) 0 обдржавању вјероучења у чиетоти евојој. У овом је времену подигнута и освећена у кр. жупанијској болници у Бјеловару правослана кућна капела, у којој се даном приликом служи литургија или часови за болеснике; а надати се томе и у новоподигнутој кр. зем. болницц у Пакрацу. Осим настојања око очувања вЈероучења у чистоти својој у школама и наведеним заводима, као у темељу цркве, водила је потписана бригу и даље о вјернима ван школе, да се што боље просвијетле правом науком цркве православне. У ту је сврху издала образложену наредбу свештенству парохијском, да посвети сву пажњу своју катихизирању одраслеваншколске младежи. То је стара установа у овопредјеоној цркви нашој и некада се вришла, номоћу и вда-