Српски сион

Врој 47.

„СРПСКИ СИОН"

Стр. 767.

(| Владан Ароенијеви!.) У недељу 12. (25). о. јг ., посде подне, преминуо је у Горњем Карловду после дуге и тешке болести, у 51. години свог живота, Владан Арсенијевић, професор на сриској учитељској школи у Г. Карловду. У Владану Арсенијевићу изгубило је Сриство не само честита и родољубива сина свог, него и савесна педагога и врсног књижевника. Докојни Владан (Васа) родио се у Делиблату у Банату. Гимназијске науке свршио је с одликовањем на српској великој гимназији у Новом Саду, а затиж је учио више науке у Будимпешти као питомац Саве Текелије. Год. 1871. је изабран за професора на тадашљој варошкој реалци у Новом С&ду, а кад је та реалка укинута, год. 1874. отишао је за професора на српску учитељску школу у Г. Карловцу, где је све до смрти своје ревносно служио. Као ватрен српски родољуб покојни Владан у оно бујно доба нашег народног живота живо је учествовао у тадашаим омладинском покрету те је године 1869.— 1870. био секретар омладинског друштва „Преоднице" у Вудимпешти. У то је време и своје крштенб име Васа променио у Владан. Поред свих наставничких дужности радио је врли покојник много на стручној и забавној књижевности. Као професор природних наука написао је низ врло добрих стручнпх чланака и уџбеник „Зоологију". Својим бираним преводима из руске књижевности стекао је лепо пме у нашој књижевности; његови радови махом се одликују лепим српским језиком. С руског Јв превео на српски Тургењевљева дела: „Руђин", „Записници залишна човека", „Оцеви и деца". Године 1871. покренула је „српска народна задружна штампарија" у Новом Саду недељни лист „Глас народа" за народне потребе, и поверила је уредништво истога Панти Поповићу; но кад је овај крајем 1871. уредништво напустио, буде исто поверено Владану Арсенијевићу, који је уз сарадњу Мише Димитријевића, дра И. Вучетића и Св. Савковића тај ваљани српски народни лист год. 1872 и 1873. уређивао. — Као изврстан познавалац српског језика покојни Арсенијевић дао је много грађе Даничићу за речник југословенске академнје, а после Даничићеве смрти и сам је скупљао грађу за речник п фолклористику. Своју грађу за речник —- преко 50.000 протумачених српских речи — наменио је Српској Краљевској Академији у Београду с тим, да се награда за тај велики рад његов даде његовој удовој сестри. Пуних 16 година радио је Владан Арсенијевић на скупљању ове

грађе за речник и то му је неоцењива заелуга за српску лексикографију. Био је члан Књпжевног Одељења Матице Српске. Племенити покојник је своју велику библиотеку од 20.000 свезака поклониО још за свог живота Матици Српској, српској великој гимназији новосадској и српској учитељској школи у Г. Карловцу. Као човек био је покојни Владан ванредно карактеран, са чега су га сви његови пријатељи и познаници врло уважавали. За покојником је издао посмртну објаву наставнички збор српске женске учигељске школе у Г. Карловцу. На опелу изговорио је у похвалу покојникову красан говор г. игуман Амврозије Павловић, а после њега опростио се у име Матице Српске њен изасланик г. Душан Станковић. Спровод се пред српском препарандијом зауставио, да се с покојником у име завода опрости управитељ г. Петар Гадуловић; а над отвореним гробом изрекао је леп говор г. Ђуро Вујаклија, као заступник професорског збора Новосадске гимназије. Нека је лака црна земља заслужном српеком књижевнику и наставнику Владану Арсенијевићу! Вечан му помен међу нама! У Србији (Академија наука) СрпскаКраљевска Академија Наука расписала је из задужбине Николе Ј. Маринковнћа, за 1901. год. награду, коју може добити одличан иоетски спис с моралном и патриотском тенденцијом, који је написан чистим српским језиком и одликује се лепотом слога и садржаја. Рад се може поднети Академији најдаље до 1. маја 1901 год. Штампани се списи не могу оцењиваги и награђивати. Награда је раду 480 динара у злату. Писци могу своја имена напред објавити или прикрити до коначне одлуке. У овом другом случају дужни су ставити неку белегу на спис и на завој спроводнога писма. Награђени су списи својина писаца, али се морају штампати онакви какви су одбору ноднесени и на свима се штампаним примерцима мора ставити, да су награђени из задужбине Николе Ј. Мариновића. (Филијал Народне Библиотеке.) Како јављају, министар просвете г. Павлв МаринковиИ одлучио је, да се у Нишу отвори филијал Народне Библиотеке. На тај циљ већ је одређена п зграда у Нишу а иослат је и известан број књига за тај филијал Народне Библиотеке. У Русији. (Електрика у руским црквама). Руски св. Си-