Српски сион

С тр . 768.

„СР1ГСКИ

СИОН."

Б р . 47.

нод решио је, да се правилаиа православне цркве не противи и да се могу у црквама употребљавати електрична кандила и свеће. У Петрограду је електрика уведена већ у великим црквама, а на Петроград су се почеле угледати п друге велнке вароши у Руспји. Св. Синод је одобрио н св. Владимирској саборној цркви у Кпјеву, да се свеће у кандилима замену електричнпм светвљкама. — И у нашој дворској капели у Карловцима је полијелеј са електричним светиљкама. Разне белешке. (Немачки заводи у Свето.ј Земљи). У главној скупштини немачког друштва за Св. Земљу, у Келну, саопштено је, да ће се у Јерусалиму градити велика кућа за Немце хаџије и немачка школа. Немачки хаџије скупили су у ту цељ већ 15.000 марака. Прилози се купе и даље. (Православна црква у Јапану.) За прошлу годину православна јапанска црква састојала се: из 231 црквене општине. У њима је било Хришћана 25.231 душа и свештенослужитеља 34, од којих је 1 епископ, 28, свештеника иб ђакона. Еипскоп, један свештенпк и један ђакгн само су Руси, а свп остали Јапанци; један је свештеник са академским образовањем. Учитеља црквенога појања било је 16. а проповеднпка 152. У току године крштено је 989 душа. У школама било је: 1) у Токију — катихизарском заводу 10 ученика, у семинарији 64 и у жепској школи 64 ученице. Учптеља било је 38, од њих пет са академским образовањем. У Хакодатској школи за шивење, где се предаје и хришћанска наука, било и 30 ученица; биле су две учитељице и местни свештеник за веронауку. Друштво преводилаца верских књига састојало се из 8 чланова и два уредника часописа: „СејкеоСимио" (Православни Весник), који сваке две недеље и „Уранисики" (Скромвост), који излази месечно и пздаје га управа женске школе. Унутрашњи живот цркве ишао је обичним током. Проповедање Јеванђеља имало је добар успех. У спољњем животу како православне цркве тако и свих других хрпшћанских вероисповести у Јапану, десила се важна промена; јер до јула месеца пр. године Хришћанство је у Јапану од владе било презирано, а тада влада га је узела под заштиту. 16. јула 1899. г. Јапанско министарство унутрашњих дела издало је наредбу, да се сви верски мисионари и проповедници у току од два месеца пријаве местним властима са краткпм описом: себе, своје веронсповестд и начана, који« шире и проповедају

своју веру. За подизање храма потребно је добити дозволу местне властн и прикожитп њој план зграде као п узроке, који побуђују на зидање храма; његово иазначење и т. д. Јапанска влада пма намеру да потпомогне ширење Хришћанства. 28. новембра 1899. г. она је поднела скупштини на одобрење: „закон о вери", у коме. се Хришћанство изједначава са државним верама у Јапану: са синто и будпзмом. Закон овај одређује опште односе вероисповести хришћанских према влади и обезбеђује потпуно унутрашњи живот и учење Хришћана. Земље и зграде за верску употребу, ослобођене су од државних дација и свештеници још и од всјене обавезе. И штампа Јапанска понашала се симпатично према овом закону,: За 1899. годину штампала је мисија велики број књига, а највише Св. Писма. (Да забележимо.) Кад год је у „С. Сиону" подизан био глас против зле радње наших опозиција, истицале су оне „званичност" овога листа и „благослов Св. Сиаода" као најјачи аргуженат против основаног и истинитог писања којим се у незваничном делу овога листа контролисала и критиковала та радња. Тај се је аргуменат већ толико популарисао да наше опозиције о њему, тако рећи, жпве. Нопуларност тога аргумента захвата већ и људе изван опозиције. Но на срећу само оне, кјји заборављају, да су и велики умови са врхунца јефтине популарности падали у мрак заборава. Још није дошло време, да о свему томе проговоримо једаред за свагда. Кад дође — ми можемо чекати; а што буде доцније биће и згодније. За сада констатујемо, да је аргуменат наших опозпција са „вваничношћу" „С. Сиона" захватио и кругове у хрватској опозицији. Прошлих дана .је хтео и др. Амруш да ,Дагос1шт Коутата" даје неку лекцију као „званичном листу", гледе његова начина писања. „Шг. Иоуше" су др. Амрушу одговориле: „да њега званичан лист нпје никако напао, као ни нпког на свету а најмање сикером. Службено је у „Шг. Хоушата" самооно, што је као такво означено, а иначе је овај лист („К К") — јавни орган кано и сваки други, па баш зато има право, да критикује и истог дра Амруша". — И ако смо и гледе овога листа не једаред слично рекли нашим опозицијама, бележимо и одговор „ХагоЉпћ Коута". Злу не требало. (Карактеристика „Браника".) Поводом изјаве професора наше Богословпје, која је изашла у прошлом броју овога лпста, донео је „Браник" уводни чланак, дугачак преко три ступца. Згодан му је назив дао, јер је ваистину и тај чланак „Знак вре-