Српски сион

Б р . 4?.

„СРПСКИ

сион.«

мена". Ал' је он и верна — карактерисгика „Браника". У првом ступцу признаје он ? да се „у нас обарају ауторитети"; признаје, да је то „ жалосно". Но одмах у другом ступцу себи својственим ноблесцинизмом насрће на Његову Светост патријарха. Даље, мисдећи, да је цео свет заборавио досадање ноблеско писање љегово, уверава он, да, они тамо, „лпчно не мрзе патрпјарха Вранковића нити га грде"; а не само у истом члапку, него п у истој реченицп просуше грдњу, која можда само ноблесу Враниковом изгледа као излив ноблес симпатије према он^ме, кога, они тамо, „лично не мрзе, нпти грде". Шта п како Љегова Светост и о таквим грдњама суди, изволела је прошлих дана и сама изјавиги- (Види 42. број о. л.). Но Браников ноблес као да се поноси својим талмп ноблесом; можда за то, јер му оскудева способност, да га се застиди. А какав је тај Браников ноблес према професорима Богословије? Шта ли све не нодмеће просвећеном уму њиховом? Каквима их све не приказује? Свакога друтога би тај ноблес каменисао, кад би се усудио то учинити пли казати н. пр.: „Знамо и то, да зацело има и професора богословије, који се слажу с „Браником" у главном у мишљењу о владавиии натријарха Бранковића." Можда бп такве речп у туђем перу назвао клеветањем п денунцијацијом тих професора, само његовоме ноблесу дозвољеном. И зар све то није — највернија карактеристика „Браника" ? Зар то није прототип уображеног ноблеса и разметљивостн, којом се одликују још само иознате ипдивидуе. Шта ли ће господа професори поводом свега тога учиниги, то је њихова ствар. „Браников" чланак могао их је уверити, да је „Бранику" занат свакога окаљати, ко се усуди истшу рећи одбијајући његову неистину, добачену нред престо црквене НоглаЕице, и да у том погледу између „Браника" и познатог револвер диста радикалског — нема разлике. Нове књиге Кшижевнп радови изабраног скопљанског Митрополита Архимандрпта Фирмилијана, књига пета Догматично Богооловљз (лекције) први део. Ср. Карловци. Српска Манастпрска Штамиарија 1900. Цена је 1 К. 20 п. — 280 стр. Ова се разумљива књига како својом унутрашњом тако н спољашњом врсноћом сама собом препоручује сваком правосл. Хришћанину, а нарочпго свештенству и богословима, којима је и намењена. Саборски Изборни Ред одгод. 1870|1. са црквенога гледишта написао протопрезвитер Јован ЈеремиЛ. у Срем. Карловцима Српска Манастирска Штампарпја. 1900. Стр. 100. Ц на 80 отура. —

Ово је прерађено и доиуњено издање расправе о саборском изборном реду, која је штампана у 32—40 бр. „Српскога Сиона" од ове годпне. Може се добити у писца, Српске Манастирске Штампарије, у књижарама Арсе Пајевића у Новом Саду, Враће Јовановића у Панчеву и Светозара Ф. Огњановића у Карловци. Јавна захвала. Потписани у име богосл. књиж. друштва „Слога" овим јавно желимо дати израза дубоке захвалности родољубивом госп. Детру НиколиЛу из Загреба, који изволи нашу „Слогу" даривати са пет народних, олеограФских слика свога издања: „Св. Сава благосиља Срнчад" одКрстића; „Сеоба Срба" од П. Јовановића; „Устанак на Такову" од П. Ј. „Херцеговачко робље" од Чермака и „Мачевање" од II. Ј. — Исто тако нека је велика хвала и родољубивој Уирави Манастирске Штамиарије, добротом које добисмо од „Манастирске Штамиарије" четрдесет и седам књига разне садржине. У Карловцима, 8. (21.) XI. 1900. Ј. Николић Максим Терзин II. тајннк. предеедник „Слоге". ЈАВНА ИЗЈАВА Гоеп. НИКОЛИ ИВКОВИЋУ ТРГОВДУ СРПСКИХ ЦРКВЕНИХ УТВАРИ ■у Новоме. Садзг. „Небо" (које је у вредности 1500 круна) које саи код Вас наручила, данас сам примила, на моју велику радост јављам Вам да сам врло задовољна, видила сам да сте вештак у Вашој струци, те Вам на Вашој способности могу само честитати, и свакоме најбоље препоручити. У Шпду, 15. новембра 1900. С поздравом и поштовањем удова Евица Регељац, И 3 Ј А В А Поштованом господину НИКОЛИ ИВКОВИЋУ ТРГОВДУ СРПСКИХ ЦРКВЕНИХ УТВАРИ 37- Новом Саду. Слушајући овде по Восни, особито босанској Крајинп за Вашу цпјењену радњу, солидну послугу; те се и ова општина веома радује да Вам овим може изразити своје особито задовољство. Наша општина која је иаручила ствари у вредности круна 625 из Ваше радње 3 (три) лптије н један ручни златан крст јесу дивни, те одговарају потпуно нашој српско православној цркви. Сматрамо за особиту дужност јавно Вам прцннати п Вашу радњу свакој српско-правосл. цркв. општини најбоље и најтошгије препоручити. Из седннпце српско-православне цркв. општпне у Притоци дана 4. октобра 1900. Перовођа: Предеједник: Љубомир Ковачевић Стеван Ковачевић срп. прав. парох.