Српски сион

Г6Дш X.

Брзд 48.

НЕДЕЉНИ ЛИСТ ЗА ЦРКВЕНО-ПРОСВЕТНЕ И АВТОНОМНЕ ПОТРЕБЕ СРПСКЕ ПРАВОСПАВНЕ ШИТРОПОЛИЈЕ КЛРЛОВАЧКЕ.

СА БЛАГОСЛОВОМ СВЕТОГ СИНОДА. ВЛАСНИК: Њ. Светост Српски Патријарх Георгије.

УРЕДНИК: Протопрезвитер Јован Јеремић.

У Ср. И^рловцима у недељу 26. новембра 1900.

Учење ев. апоетола Павла и Јакова о оправдању. (по Бартману). — САВА ПЕТКОВИЋ (Наотавак.) Прелазимо иа Јаковљеве назоре о делима и њихову одношају према вери. Пошто Јаков нигде не учи о трајној вредности старозаветнога закона, то се само ио себи разуме, да ни ова дела, ко.ја он препоручује, нису дела закона у јудејскоме смислу. Он говори о делима у апсолутном смислу без икаква тачпија одређења, као што то налазимо у новозаветним особито у Павловим списима, то значи да је њему груоу сасвим одређен појам. 0 садржини „дела" поближе ћемо дознати у 1, 21—25. Пошто је апостол опоменуо читаоце, да приме с кротошЛу усаЈјену реч," наставља: „Ђудише творци речи, а не слушачи" . Затим упоређује заборавна слушача, који слуша реч а не твори, са човеком, који се огледа у огледалу. Противност таковом човеку јест тооЈтујд вруои, о коме апостол вели, да ~Ке биши блажен у дслу своме (1, 25). Пошто је овде творац дела један од

оних, који се у ст. 22. називају творцима речи то излази, да 1руоу има за садржину оно што реч (Лбуод-убЈлод) тражи од Хришћана, да извршују. Дело (груоу) је дакле испуњавање Јеванђеља, које није само блага вест о искупљењу и спасењу, него и морални закон. И ово последње Јаков маркантно истиче. Шта управо Јаков разуме под делима, дознајемо из 1, 26. 27. Овде до дупте није унотребљен израз еруоу, али овде најјаче избија на површину аностолов назор о моралном животу. Ту се разликује чиста вера од лажне. Вера мора бити чиста и без мане, ако хоће да се одржи пред Богом. Такова је вера: обилазити сиромахе и удовице у њиховим невољама, и држати себе неопогањена од света. Љубав је дакле суштина вере, зато јој је и обећан венац живота (1, 12). Она се препоручује царским законом (2, 8), она чува од просополепсије (2, 1—6), она помаже, да се човек уздржи од оиадања (4, 11), она веџба трпљење у невољалга (1, 2). Са речју груоу дакле означава Јаков укупну хришћанску делатност, која се