Српски сион

С тр . 832.

„ОРДСКИ СИОН."

Б р . 51.

катедралнож црквож тамошњом. Храм је тај за данашње прилике тамошње веома мален, а спољашним и унутрашњим стањем такав, да Је потреба генералне обнове и украшења његова изван сваке сумње. Високопреосвештени господин епископ Михаило ГрујиЛ годинама настоји већ око тога обновљена. Сад није већ далеко време, да његово племенито и истрајно настојање потпуним плодом уроди, чему је најбољи доказ изјава пресветлог г. оделног предстојника кр. зем. владе у Загребу Армина ИавиЛа у седниди земаљскога сабора, држаној 4 (17) дедембра о. г. Приликом прорачунске расправе о „земаљском приносу у сврхе богоштовне," рекао је посланик пресветли г Светозар ЕушевиЛ: „ Вис. саборе! Тежња и памера високе наше владе, коју је она посветила овом наслову т. ј. за попопомагање богоштовних сврха, даје ми повода, да овом приликом изнесем један предлог, не толико предлог, него препоруку, да би се висока влада обазрела у том обзиру на нужде и потребе оног народа, кога ја част имадем овде заступати, који је народ честит и ваљан, те у сваком смислу особиту позорност заслужује, а то је котар Шашћански, где се народ по свом положају и завичају није кадар одазвати оном што му је прека нужда. У Плашком постоји црква катедрала већ више од 100 година, на њу није се могло по народу потрошити ништа, сиромашан народ, није у ту сврху ништа могао допринети. У тој цркви налази 320.000 православних Срба свој верски центрум, те би заслужила та црква, да јој висока влада свој посебни обзир поклони. Ја сам већ то питање пре неколико година изнашао у прорачунском одбору, па сам слободан овде високу владу замолити, да би на ту цркву, која је збиља у трошном и запуштеном стању, узела обзир. Које топло препоручам високој влади." Оделни предстојник пресветли госп. Армин Пави% одговорио „Високи саборе! Врло ми је драго, што могу пресветлом г. заступиику оног краја повољно одговорити на његов упит у послу саборне цркве у ГГлашком. Грађевни је трошак за рестаурацију те цркве прорачунан, ако се добро опомињем, са 50.000 круна. Досада је у ту сврху већ депонираио 25.000 круна. 10.000 круна доприносп црквена имовпна. Што још не достаје, намаћи ће се се из буџета идуће или најкасније за две године, пак ће се и рестаурацијом цркве моћи започети већ идуће или најкасније за две године." (Зидаве српске цркве уВел. Кикинди). Црквенн одбор ове оншштине поднео је предлог црквеној скупштини, да се на место досадашње доста мале

и трошне цркве у Вел. Кикинди подигне нова. Трошак за зидање цркве набавиће се тако, да се за пет година разреже 10% прирез по порезној крупи, те ће се тако добити свота од 200.000 круна, која је нотребна за зидање цркве. Осим тога употребиће се и она свота, што је на зидање до данас уштеђена. 0 предлогу том расправљала је скупштина у недељу и усвојила га. (За духовника у Лепоглави) именовао је преузвишени Ван краљевине Хрватске, Славоније и Далмације пароха у Сиригу (Ванат) јереја Сретена П. ЈовановиЛа. У Србији (ПроФесор Велике Школе). Филозофски факултет Велике Школе изабрао је за професора на упражњену катедру ботанике дра Луја Адамовића досадањег гимназијског професора. У Црној Гори. (Кнез Никола — Крал,евско Бисочанство.) Поводом 40 годишњице свога славнога владања, витешки Господар Црне Горе и Брда, Енез Никола I. замољен адресом свога Државнога Савета примио је наслов Краљевско Височанство. Разне белешке. (Промоција). На Будшпештанском универзитету промовисани су 9. (22.) децембра о. г. за докторе медбцине г.г. Милош ЈВогдановиЛ и Тимотије Замуровић питомац Текелијин. Г. Милош Богдановић је рођени брат високопреосвештенога господина епископа БуДимског Лукијана. (Бошко Петрови^). Свршивши науке на нашем Богословском Училишту, г. Петровић је прешао на филозофски факуитет Бечкога универзитета, те је оиомад промовисан за доктора филозофије, на основу дисертације о исихо-физичком монизму , једној актуалној теми из сувремене психологије. Као што смо извештени, г. Петровић је наумио у богословским наукама образовати се и даље, на страним богословским факултетима. Желимо му и у том послу успеха, а дао Бог, био на корист наше цркве и народа. ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ. Матица Ће у току 1901. године издати: 6 књ. „Летописа" саЗ „књигеМатице Српеке" 5 „књига за народ" е календаром за 1902. г. Летопис ће излазити свака два месеца у свескама од 7—8 штампаних табака ; Редакцијони Одбор ће се старатп, да Летопис, као књижевнонаучна повремена књига, буде књижевно огледало савременог живота и културног рада Срба и осталих просве-