Српски сион

С тр . 826

На овај нашга новији научни погледи на нормално хранење човека најаснијим начином потврђују важно значење постова не само за више духовне цели, већ и за здравље тела. У осталом, статистика је већ давно констатовала, да међу свима проФесијама најбољим здрављем и најдуљим животом у Руси.ји одликује се особито свештенство. Алп треба знати, да оно и држи строго постове, како црква прописује! С друге стране та иста статистика доказује, да највише столетних стараца има међу сиротињом, која ретко кад види месо за својом трпезом, већ се највише храни биљном храном, иа још и гладује. И тако хигијена и медицина заједно са медицинском статистиком не само да се не односе негативно према хришћанском посту, на против потпуно нотврђују његову велику корист за здравље људско! Оживљавајући дух човека, унрављајући његове духовне погледе к свету светлости Христове, пост се уједно јавља као прекрасна прилика, кад и сам сиромашак може од своје сиротиње, да удели онима, који ништа немају. На тај начин пост се показује, као моћно социјално оруђе за побољшање стања свих сиротих, ако само Хришћанин има жељу у свете дане поста да пружи своју руку и удели из сувишка свога онима, који нигде ништа немају Превео: Н. Р.

ДИОНИСИЈЕ Митрополит Рашко-Призренски.

У прошлом броју јавшш смо тужну вест, да је високопреосвештени митрополиг Дионисије креминуо 7. (20.) о. м. у Скопљу, а сада ево и нешто податка из његова живота. Поглавар Рашко-Призренске цркве родио се у Босанској Градишци од скромних и сиромашних родитеља, који му на крштењу дадоше име Дамјан. Основне школе Дамјан је изучио у свом родном месту, а по свршетку истих прешао је у Србију гдв буде примљен у богословију. Године 1878 Дамјан је иримио донашки чин у ианастиру Туману

Б р . 51-

и добио пме Дионисије. 17 и 18 децембра исте год. блаженоупокојени митрополит Михаило рукопо ложио га је у Београдској саборној цркви за јеромоиаха и ђакона. Од 1882. до 1885. године јеромонак Диовисије беше посветио своју службу Богу и народу српском у Босни. Особито спремна и одушевљена млада јеромонаха Дионисија беше особито зоволео тадашњи митрополит Дабро-Босански Сава Косановнћ, који га произведе за протосинђела а 1884. год. одликује га напрсним крстом. Све до 1888, године затим Дионисије беше тајник и придворни протосинђел код митрополита Саве. Дионисије се предаде јаче науци и 1889. г. ступи у Духовну Академију на Халци, а за време тога школовања обишао је све манастире у Св. Гори. Године 1892 патрнјарх Неофит VIII. предложп св. Синоду Дионнсија за протосинђела Скопске Епархије, на које место буде и постављен и на коме се показао као неуморни помагач митрополита Методија. Смрћу Грка митрополита Рашко-Призренскога Мелентија, народ српски тражаше Србина за владику и најзад, после великих напора и труда, та му жеља беше испуњена. Тадашњи васеленски патријарх Антим VII посвети у Фанару тадашњег архимандрита Дионисија 25. јануара 1896 год. за архиепископа Пећскога и митрополита Рашко-Призренског, Скендеријског, Плеваљског, и т. д. Повратак Дионисијев пз Цариграда, народ Рашко-Призренске Епархпје поздравио је одушевљено и гледао у новоме своме митрополиту јединог чувара вере Србинове и у Старој Србијп. Рад и живот митрополита Дионисија беше светао и за то му је одато прпзнање како од саме васеленске патријаршије тако и од народа његове епархије. Митрополит Дионисије пмао је н горких дана. 1897 год. кад се враћао из Срецке у Призрен, на пола сахата, у Карапотоку, наиадну га Арнаути, и срећа спасе га тада од неминовне смрти, али два најодличнија Србина, браћа Чичкарића изгубише главу. За свој ревносан рад, како у цркви тако и у народу, Султан га је одликовао III. степеном Османије, и царском медаљом, а Н>. В. Краљ Алескандар одликовао га је орденом Св. Саве I реда.

Интеркофесионални закон. Поводом говора посланика дра Шумановића и изјаве преузвишенога г. Бана !што смо их саопштили у прошдом броју о уређењу интеркоФесионалних одношаја у Троједници те донашању у ту сврху закона, ироговорио је у саборској седници од 4. (17.) др. /Иаидор ил. БрешЛенски;

„СРПСКИ СИОН.'