Српски сион

[С тр . 16.

.СРПСКИ СИОН".

бр. 1.

СЈгавпе. — Расписан је стечај па парохију V разреда у Шиду, и иа парохију Ш. разреда у Јаменн. Решено је расписати стечај и на парохију у Маиђелосу чим црквена општииа поднесе проиисану за то пристојбу. („Орпски Сион" и епиокоп Змејанози^.) Впреосв. г. епископ Змејановић ставио је пре две године своје епископско достојанство и авторнтет у службу познате одвратне хајке ; а под конац прогале године ставио га је у службу новинарске и страначке агитације против „Срнског Сиона", п ако је он зваиичан лист Мптрополије Карловачке и црквенога Поглаварства пашег. Впреосв. г. епискон Змејановић издао је своју наредбу, којом одузииа „Сриском Сноиу" свој благослов, а држаље тога листа забрањује подручним нарохнјским зваљима и црквеиим општпнама. Поводом тога поступка моглп бп и знали би рећи мпого, но ћутаћемо, док о томе не каже своју одлуку Св. Синод, пред суђење којега ће свакако бити изпесен, у своје време, овонредметни снис впреосв. г. епископа Змејановића. што га је изволео упутити Љеговој Светоети, председнику Св. Сииода. Но и пре тога рећи ћемо ово: Благослов, под којим је основан и под којим постоји „Српски Сион", као званичаи лист , иије благослов појединца епископа, који би он могао личпом влашћу и авторитетом ове декретирати, или, кад му на ум дође, анулирати; пего је то благослов Св. Синода, који се овом ласту одузети »оже једино закључком и репгењем тога Синода. Право поједипца епископа према овоме листу јесте, да своје евентуалне приговоре н захтеве гледе њега може изнети пред Св. Синод, који је надлежап у оцењивању тих приговора и решавању тих захтева. Дакле, впреосв. г. епискои Змејановић је премашио своју компетеицију и снагу, кад је свој благослов изједначио са благословом Св. Сииода, а себе ставио и над Св. Сииод. Свој благослов није он пикада ни дао „Српском Сиоиу", није му га могао ни одузети. Његов благослов није на овом лнсту никада ни постојао, те ће „Српски Сион" и без тога благослова излазити и остати звапичним листом Митрополије Карловачке, као што је са благословом Св. Сипода такви постао и бпо, и пре, него што је внреосв. г. Змејановић постао и био еписконом. И без обзира на премашај и пеоснованост горе изложене забраие о држању овога листа, са гледишта чисто автономиог, те одношаја н права црквених општииа гледе држања овога листа с једне, а гледе те забрапе с друге страие, та је забраиа некорек-

тпа и са гледишта дисциилине. Док овај лист тстоји као звапичлн лист Митроиолије, забрањивање тога листа — значи аиархпју, расуло, стварање доба, у ком млађи ие зиа старијега. Та забраиа мора битн иоиишгена чдм се п једпа црквена општина или парохијско зваље или свештеиик, или ма која заиитересована странка, против ње притужила буде падлелшој власти. Ако епархијски Адмни. Одбор Вршачки буде брисао у прорачунима црквенпх општииа пристојбу за овај лист, нека се незадовољпа црквена општина, а може и поједини општинар, обрати иа Саборскп Одбор. То треба већ и зато учинити, да се изазове у том предмету решење и највише автономие власти, те питаље то изведе надлежним путем на чисто. (Др. Емилијан Ради1), којега је у своје врсме впреосв. г. епископ Змејановић поставио пастојатељем манастира Војловице, а против кога је, — у смпслу решења Саборског Одбора и по спроведеној против његових злоупотреба истрази, Епархијски Адмии. Одбор решио, да се скине са уираве манастирске и преда Коизисгорији на дисциплинарни поступак и суђење — дао је оставку на управи манастирској „и достојанству". Ову је оставку впреосв. г. епископ Змејаповић и уважио. Дру Бмилијану Радићу је званичним решењем одређена дијурпа као и осталој братг.ји маиастирској, У Србији (Народно и Краљевско Српоко Позориште .Ј Пред Пародну Скупштпну изиесен је закопски предлог, којим ће се устаиовити у Нишу иосебпо позориште иод именом: Народно Позориште, а да • нашње Краљ. Срп. Народно Позориште носиће име: Краљевско Српско Позориште. У Старој Србији (Админиотратор Рашко-Пргзренске Митрополије.) За администратора ове Митрополије поставпо је Њ. Св. Цариградски Патријарх протопрезвитера Счрећка ОстојиКа. Српски носланик у Цариграду тражио је од Њ. Св. Патријарха, да избор митрополпта што пре обави и да избраник буде Србин, по закључку Св. Сииода од 1896. Читуља. | Протојереј Јован (Јоко) Шпадијер. парох Угриновачки Дана 22. децембра 1900. преминуоје у Босподу парох у Угриновци Јован (Јоко) Шпадијер, у својој 88 годиии. Рођеи је иа Цетињу, где је као свештеник и дворскн протојереј служио. Б. 1862. примљен је у Карловачку Митрополију, те посгављеп парохом у Угриновцн. ГЈре неколико година.је на своју молбу умировљен, и од тада живео у Земуну. Лака му земља и к'кчн4А пд/И/Лти! ДАЉЕ У ДОДАТКУ