Српски сион

бр. 1.

„СРПСКИ

СИОН."

Стр. 9

гој свротињи егзистенцвју и многе породице је из невоље извукло. Али ово скромно скровиште има значаја не само за иоједине нородице, него још и за нашу онћу велику породицу, а то је народ наш Овај завод знатно је олакшао не само материјалној сиротињи нашег народа, него и умној и моралној. Питомцима овог завода омогућено је похађати овомесне богате просветне изворе, црпсти из њвх животну храну и разнети ју у све крајеве српскога народа. Утецај ове малене трапезарије на наш народни и црквени живот силан је и његова историјска вредност још није довољно оцењена. Тешко је представити слику нашега друштва без утецаја Благодјејанија. Када бисмо могли у њу загледати, врло бисмо се изненадили. Представите само себи, да се из нашег народног и црквеног живота и у прошлости и у садашњости изостави све оно, што је утецајем Благодјејанија подигнуто; наиме да се збришу све оне знамените личности, којима је Благодјејаније омогућило школовање и који много створише и покренуше у нашем народу, и да се изостави сав рад њихов, а и рад оних, које оиет они подигоше све до данашњега поколења. Слика ова била би жалосна: редови личности од веће вредности остали би делом празни, делом знатно проређени на свима позицијама; а капитал умни и морални, који је до данас створен, знатно би мањи био. На многим местима где је данас живље кретање, јапила би иразнина; а где је данас светлост, ширио би се мрак и сенка самртна. Заиста мали узроци са великим и управо неизмерним посљедицама! Зато сваком Орбину треба да је ово место свето. Истина, оно је скромно местанце, на којем обичан посматрач не види ничег ванреднога. Поред овог места многи и мали и велики пролазе са обичним мислима и обичним осећајима, али нека само пажљивије посмотре идеалну страну његову, срце им мора заиграти од захвалности према великом добротвору, који ово место нодиже, а и према онима, који то очуваше до данашњег дана. Оснивач овог завода јесте славни митроиолит Стефан Стратимировић од Кулпина, велики син нашега народа, којем данас у храму

Божјем одслужисмо помен, а и овде ево сакуписмо се, да походимо рукосад његов, који је пун стотруких нлодова и да зато одамо славу Богу, а признање великоме добротвору. Осветисмо ево место ово, да бисмо га очистили од утецаја штетног, да оно служи и надаље на здравље питомаца и оњће добро наше, и да се по њему не шири зао дух са својим начелима, као што је незадовољство и незахвалност, мржња и свађа, оговарање и замерање. и т, д. Имућни имају дужност помагати сиротињи и сиретиња има право на то по божанском закону. Али с тим правом спојена је по истом закону и света дужност, а то је захвалност. Милосрђе а захвалност удружују људе, изједначују неједнакост у подели земаљских добара и братимство стварају. У ирвом реду позивам питомце овог завода, да врлину захвалности према своме добротвору и оснивачу ове задужбине усаде у душу своју и да је често у мислима и осећајима својим негују и усавршавају. Пример тај охрабриће друге, да и они постану захвални и захвалност та побудиће многе, да и они добротворни буду. Нема сумње, да и само друштво може и треба да чланове своје морално подиже; а признање и захвалност у друштву јесте знаменито средство, које добра и уопће велика дела изазива. Мало је такових у друштву, који се толико усавршише, да без ових побуда велика дела стварају; и колико их има, нису наједаред такови иостали, него пролазећи прво ниже школе, рачунајући на неку награду и ако ирироде духовне. Онај народ, који не зна за захвалност није заслужио да има добротвора, а по свој прилици не ће их ни имати. Јер онде, где постане свеједно добро или зло чинити, зло ће се тако осилити, да од добра ни спомена не ће бити. Негујте свагда, драги питомци, ову врлину и немојте се о њу никад огрешити! А огрешити се можете речима и мислима, али нарочито целима вашим. Иазите на дела ваша! Немојте да овај племенити дар вашег добротвора на зло употребите; немојте да ово место постане извор зла и греха ваших, те да вам душу упропасти, него будите задовољни скромни и озбиљни! Али што је најглавније, никад не забо-