Српски сион

Стр. 32.

„СРПСКИ СИОН.

вр. 2.

друнпвима Тесла осуђује као непродуктивно траћење енергнје. Све што је противно нравилпма хигијеие и моралности води умашпвању човечје масе. Алкохолна пића, вино. чај, кафа, дуван мора заменути чпста вода. Ну пошто и вода пма у себи милиарде клица пепрпЈатеља човештву по друштво мора примити за обвеану стерилизацију пијаће воде. Помоћу електрпцитета ми смо данас у стању јефтино и у велпкој количинп добпвати озои — тај идеални дезинфикатор. Алп најважнија скоро тачка у том питању Јесте — здрава храна у изобиљу. Месну храну Тесла у споменугом свом чланку — потпуно 0С УђУЈ е и одбацује. Ако пак биљна храна има заузети једино место при хранењу човека, то онда онет поред питања о обиљу и јефтиноћи храно појављује се питање о продуктпвности земљишта. Најбољи поправљач земље је азот, те према томе добивање азота у велпким количинама н ио јефтину цену јесте кључ за коначно решење нитања о хранењу. Но баш решење тога шггања задаје грдног посла због пеобичне пнертости азота, који се неда комбиновати чак ни са оксигепом. Али ту сад долази у помоћ електрицитет. Даље Тесла излаже суштину свога новог изума, који управо и чини прави интерес његова чланка. Њему Ј 'е на име пошло за руком, да помоћу силне електричне струје сједини азот са оксигеном. После тога успеха Тесла сматра питање о добивању азота у великој количиии и но јефтину цену — решеним, а азот, као што је нознато, јесте најбољи поирављач земље, који силно увећава продуктивност њену. На тај начин ето енергичнпм радом вредног и умног Србина Николе Тесле — добиће човештво јефтпну, здраву храну н уз то у велнком изобиљу. Рад. Гр. (Криза у англиканској цркви.) Започета недавно у Енглеској борба између ритуалиста п њихових иротивипка довела је најпосле до потпупог раскида непријатељских партија, те је криза у англиканској цркви постигла своју кулмипациону тачку. Томе је највише повода дало недавно постављање архпепископа кеитерберијског и јоршког. Када је изашла забрана, вели један енглески лист „Сћпгсћ ГашИу Кетерорег", — против употребљавања при процесијама тамјапа и свећа, тада су већ сви држали, да ће ритуалисте уступити подчинити се црквеним властима, те да ће крпза само но себи престати. Ну кад оно недавно изађе нова забрана, да се не смеју чувати освећени евхаристички елементи појавише се сасвим противни и неочекиваии догађаји. „Еп§'Исћ Сћигсћ ГЈшоп" — офицпални савез енглеских ритуалисга не хтеде се иикако покорити

тој забрани. II ето стога распаде се апгликанска црква па две више не сједињиве партије — на архиенископе са већим бројем њихозих нрпвржеппка епископа и иа г Еп§Исћ Сћигсћ ХЈшоп" са лордом Халнфаксом иа челу. Архиепископи не могу уступити, а ритуалисте иеће да врше њихове прописе. Оии ие иризнају државних разлога епископског авторитета и обвезпости молитвепика (Ргауег Воок). Но оии неће да схвате, да држава, која даје срества за издржавање цркава има право захтевати, да се испуњавају њене уредбе међу којима су у Енглеској и покорност епископпма и обвезност молитвеника. Као јелиии излазак из овог замршедог положаја може бити само решење овог иитања у парламенту. Гр. (Најбоље срество за успешно вршеве мисионарске дужности парохијског свештеника.) Непобитна је истина, дајенајбољи начин да се народ сачува од разних религиозно-моралнпх заблуда савесно и свесрдно вршење једне од најглавпијих свештеничких дужности: религијозио-моралног просвећења народа иутем проповеди и иоуке. Оваково мишљење недавно је изнео у нримерпом облику па основу рођеиог искуства један руски свештеник у Курској епархији, Еиархпјскп свештенпк понудио беше том брату свештеиику дужност епарх. мпсионара против сектаната. Овај услед слабога здравља одбије понуду, али у свом званичном отказу епископу скромно је исказао своје личио убеђење, да у епархији не ће требати нарочитих мисионара против сектаната, ако сви пастири почну свесрдно нроповедати реч Божју стаду своме. Тај свештеник за четири године своје пастпрске службе јасно се на делу уверио о врло важном значају ироиоведп, особито ако се говори папамет и популарно, те оживљава прпмерима из жпвота светитељ& и моралпим применама. Ако се тако ради она, постаје слушаоцима „слађом од меда", привлачи их неодо.адвом силом у храм, а уз то изазива још у њима ношговање, благодарпост и љубаи к пастиру проповеднпку. Овај брат свештеник проповедао је стаду своме реч Божју три пут сваког иедељног и празпичиог дана. — На вечерњп — износио је у јасиож и живом облику живот светитеља, кога светкује црква тога или следећег дана; на јутрењи — излагао је катихетичку ноуку или историју празника; а на литургији — тумачио је прочитано еванђеље нли аностол уз кратку моралну иоуку. Уз то се старао, да поред тачног, јасног и одмереног богослужења и појци складно п правилно поје. И народу је брзо црква омилила, све је више у цр-