Српски сион

С тр . 24. „СРПОКИ СИОН." Б р. 2

носном жртвом — Бого-човека — потомка Адамова и уједно Сина Божја — без ове истине не би имали никакова значаја по све човештво. И све оне заиста хумане тежње, које у универзалности својој не деле човека од човека, већ у сваком виде брата, те отуд граде слогу и мир ме|>у народима, раде на просвећењу дивљака, ослобо^ењу потиштених и др. плод су баш тог хришћанског религиозног уверења, да сви људи имају једног свима заједничког Оца небеског — Бога, један заједнички корен своме земаљском животу у праоцу Адаму и једног Посредника — Спаситеља у Исусу Христу. А без те основне истине не би могли правилноразумети ни историју човештва, јер само уз уверење, да је цело човештво један организам, 1 као природна последица истиче, да је и историја једна. Све то пак сачињава баш главни интерес нашег духовног и моралног живота, те ћемо стога, у колико нам околности времена и места допуштају, потрудити се, да докажемо фактичност истине јединства рода људског, јер беше а и данас још има умова људских, који у гордости својој, без довољних и здравих основа, у безумљу своме наперише стреле тобоже позитивне науке своје и против ове основне истиае хришћанске религије. При предавању држаћемо се овога реда: пре свега завирићемо у књиге св. Писма, тај најсветији авторитет свакоме, у кога је здрава вера, а ум смирен. Оно ће нам јасним и убедљивим чињеницама испричати, да је све човештво потекло из једног корена и да су сви људк међусобно крвна браћа. За тим ћемо на основу кратког прегледа историје предања у разних народа — о постанку човека и потопу уверити се, да је библијско казивање о томе у прво доба било својпна свих народа (који тада сачињаваху једну велику породицу) — али се касније услед помрачења људског ума и унаказило. — По том исто тако у кратком прегледу изнећемо најглавније резултате научних истраживања — најав' Види о овом: МартеноенЂ — Хриспан. Учеше о нравствености I. 222.

торитетнијих представника здраве науке, који се не заносе лажним, и ако по облику духовитим хипотезама, већ све што кажу и тврде изводе правилним логичким закључком на основу позитивних чињеница. — Најпосле, доказавши тако на основу Божје речи, историје предања и научним аргументима истиннотст јединства рода људског — завршићемо своје предавање кратким закључком. Већ на првим страницама књиге „Бића", казује нам реч Божја, да до постања праоца Адама на земљи — чмовЉж ш кдми д-к/итн 10 (II. 5); а кад те Бод Адаму створио Еву и довео је пред њега, да јој је Адам име, жизнћ и\ки! та лмти кск^а жик^фн^х (III. 20). И Мојсије даље отпочиње родословље бића човечјега са овим првим од Бога створеним паром људи. Касније један старозаветни писац Товит у молитви својој Богу овако говори:Тк1 соткорилх еси н д<мж есн ел»!Ј пол»офниц8 .. $ т'к^к родисА чмок^кческое ск<ИА (Тов. УШ. 6 ). А новозаветни св. писац еванђелист Лука доводи генеалогију Г. Н. Исуса Христа по човештву до Адама, па за тим назива Исуса ,,Ео* жГил!х". И најпосле св. апостол Павле у делима апостолским јасно нам сведочи, да Господћ и> единнмл кроке соткорилх естк кеск 1азк1кх ч«лок'кчк жити по к«/и$ лиц8 ЗЈЛ1Н0Л1В (Д *к/М1. ХУП. 26). Ето већ из ово неколико приведених места св. Писма свако јасно увидети може, да је сав род човечји пород једног пара људи и да су сви људи ма где и ма кад на земљи живели и живе — потомци једнога човека и једне жене — Адама и Еве. А тако јасна и одређена мисао истине те прониче цело св. Писмо. И на тој мисли оснива ап. Павле и другу врло важну хришћанску истину — на име: о ширењу првородног греха прародитељског од Адама и Еве на сав род људски. — Да је пак св. православна црква Христова свагда веровала и исповедала ту своју основну истину јединства рода људског, јасан нам је доказ већ и то, што је она свагда чувала и чува догмат о ширењу првороднот греха од Адама и