Српски сион

Стр. 96

.СРЛОКИ

СИОЧ,"

вр. 6.

смртника. Збору томе предстојава: први српски кљижевник, свештепик и учитељ Св. Оава, а уз њега седе у светломе колу: мудри Доситије, скромни Рајић, родољубиви Текелија, неуморни Вук, јуначки ГБегош, вредни Дапнчић, радни Натошевић — а уз љих и уза друге наше бесмртнике још учени Волниј, мудри Гершић, речити Јова директор. Светли збор тај иоздравља на оним небеским висинама нашега скромнога доброга учитеља усрдном добродошлицом и пита га: чему си учио вредни Стеване Лазићу нашу српску омладину ? — Учио сам је, светли зборе — прадедовским аманетима, оним истима које ми и Ви у нарук оставили. Учио сам их : да буду честити и ваљапи као људи; да буду верни своје земље краљу и господару и да буду одани својој милој домовини ; да љубе своју свету веру православну, да се залажу сластима свога српскога језика, да јачају српским духом, да се очувају у својим обичајима; да раде за свој мили српски род, — исто тако као што сте га иВи, српски бесамртници учили, каошто сте певали и радили од ностапка Вам на до века! Казах им на растанку: будите достојни нотомци својих славних предака! И размакну се светли збор српских бесамртника — да у застави својој начани места и нашем милом учитељу, мудроме управитељу, српскоме кшижевнику Стевану Лазићу. И доиста: докле год је оног дивнога рукосада Стратимировићевога, задужбине Сабовљеве и светлих цворова Браће Анђелића — вечне куће им овога света као и онога — докле је год српске православне велике гимназије карловачке и у њојзи родољубивпх учитеља, мудрих управитеља, вредних и честитих ученика, док је ових наших милих и убавих Карловаца, живеће успомена: да је Стеван Лазић био мио нам учитељ, мудри управитељ, да је био свима човек добар каио добар дан у годипи — а таке успомене иду са колена на колено и тећи ће док нас траје и једнога! И још једном, добри учитељу и духовни родитељу наш, — нриступамо Ти

очинској руци твојој, да је духовно це» ливамо последњим целовањем, да Ти речемо, мили и незаборављени нокојпиче наш: Хвала Ти ! Слава Ти !

ЛИСТАК. Белешке из црквено-школског и просветног живота. У Митрополији Иарловачкој. (Архидијецезална Конзисторија) држала је своју садницу даца 8 (21) фебруара о, г., под председништвом Његове Светости, преузвишепога госиодииа патријарха Георгија- БранковиЛа. (Седнице митрополитских власти). Седнице мпгрополитских власти сазване су, и то: Митрополитског Црквеиог Савета ва 6 (19) март, Школског Савета 9 (22) март, Саборског Одбора за 12 (25) март о. г. (Седнице архидијецезалних епархијских власти) сазване су, и то: седница Коизисторије за 19 фебруар, Административног Одбора за 27 фебруар и Епархијског Школског Одбора за 10 (23) марта о. г. (Архидијецезална Конзиоторија.) У седницп својој од 28. децембра 1900. (10. јапуара 1901), под председпиштвом Његове Светости преузвишенога госнодина патријарха Георгија БранковиЛа, решпла је, осим других, п оее предмете: — Кр. зем. влада одео за богоштовје п иасгаву у Загребу, донисол својпм од 22. дец. 1900 бр. 19.695 извештава, да је на жељу Конзисторије Пакрачке дијецезе, а у споразуму и с одобрењем Његове Преузвишености господина митрополита Карловачкога и пагријарха српскога, дала штампати „Правилне патписе православних икона", како у погледу тих натписа у будуће не би било смутње и неспоразумљеља, него да у нодручју свих трију овостраних дијецеза православних завлада једноличност и правилност. Штампани ти„Правилни натписи православних икона", доставиће се подручнпм нарохијским звањима и манастирским управама иа евентуалну употребу и ради придржавања истих. — Узет је на знање извештај Енарх. Консисторије Пакрачке, да је јеромонаха манастира Крушедола 0. Герасима Ђукића од дужности протопрезвитератског капелана у Воћину са 1. фебруаром 1901. г. разрешила п у свој мапастпр Крушедол упутила, — о чему ће се и унрава истог манастира ради знања и равнања свога известити. — Пошто је овој Конзисторији дошло до знања, да системизовани иарохијски номоћник у М. код себе