Српски сион

Отр . 98

„ОРПСКИ

СИОН в .

бр. 6.

(18). фебруара о. К скоју ванредну седницу под председништвом А. ХаџиЛа, председника друштвеног. Седниду ту сазвао је председник, да се утврди иачин иоступања о некии парпичним стварима, које нису трпиле одлагања. После утврђења тога начина предузети су још неки предмети од важности. Кр. угар. мпнистарство просвете и дрквених послова на образложепи извештај матичин у ствари тужбе коју је подигао Жарко Кирћански против Матице Српске у поглецу поступања њеног при избору иитомаца из задужбине Вестора Димитријевића — одбило је ту тужбу као неосновапу. — На позив великог жупана новосадског издан по смислу наредбе кр. уг. нољопривредног мииистарства решено је, да се и Матнца с уплатом од 50 к. упише за чланаосннвача земаљске државне благајнице за потпоматање економних радника и служинчадп. — Према уставу члаиови матичнни могу бити само они, који су пунолетни. То треба да служи за директиву при примању матичиних чланова. — Издано је нешто мало зајма. Разне белешке. (Личне вести.) Др. Мита Мушицки положио је у Будимиешти адвокатски испит. — На универзитету у Грацу промовисан је за доктора целокупне медецине Теодор НиколиЛ, син упокојеног пароха Гложанског јереја Паје Нпколића. — Чувени руски књижевник и велики трагичар кнез Александер Жвановић Сумбатов из Москве гостоваће концем фебруара о. г. у Народном Позоришту у Београду. (Српока академска Задруга у Бечу.) Од управе Задругиие добили смо овај извештај : „Српска академска Вадруга у Бечу држала је 9 фебруара 1901 п. н. своје VI предавање. Члан С. јави, да је у српском народу нестало Дра Милетића, с којим је извесна перијода новије српске историје уско спојена. Говорник види у покојнику чврст карактер, човека беспорочна, натника и раденика, којп је као мало ко љубио српски род. Милетићева успомена није умрла. Нестало је само његово тело. Истипа, душевно је МилетиЛ веИ давно умро, али на срећу и утеху своју. Није видио данашњега стања. Скуп устане и кликне: Слава! — Иза овога узе читати члан Ј. Мандић свој врло занвмиви рад о „положају и о задаћи филозофије нрама другим наукама". Из увода, у којему су истакнути: развитак филозофије, њепи главни нравци у старом веку, у сколастичној перијоди, ренесанси и у повој филозофији, и процес постања и одвајања појединих наука од филозофије, а акључује предавач, да се из исторпје филозофије

не да створити тачна, потпуна дефиниција филозофије, већ да дефиницију треба тражитп у задаћи филозофије и у начииу, како филозофија ту своју задаћу врши. Филозофија обухвата поједипе спознаје, да из њих саетави такове погледе иа свет и на живот, да потпуно задовоље тежње ума људског. Из тога излази, да је филозофија једна општа наука, која има да споји све огште спознаје, које јој дију поједине науке уједан систем, којему не може бити приговора. Она то ради спекулативно обрађивањек појмова, који припадају читавом кругу посматраља, и продире тако до јаснога спознања принципа колико онога што се догађа п што постоји, толико онога, што ће постати, што ће се догодитп. Ова дефиницпја опредељава садржину филозофске пауке, тако, да је истакнута задаћа у псто доба и најзгоднија према садањем стању наука, јер св остале науке не оснивају на филозофију већ она па њииа. Оне јој дају материјал за обрађивање, а она тај материјал спаја у један систем, регулишући, дајућп мишљењу иравац, потребиту јасност, ред, савез и преглед. Сводећи читаве масе знања на задње нринципе, она свестрано образује људско знање. У својој причи оцрта г. П. Кочић, филозоф, врло верно српског сељака, његово економско и пнтелектуално стање, ово последње као последицу првога. Живе слике описане у лајсторски копиранил дијалозима усхите присутне, који из прочитане приче извукоше врло много корисне поуке. Предлог да се т. Кочићу приштвди питање да уђе у Задругу н да га Задруга позове да у њу ступи, буде једногласно примљен. У г. Кочићу и у г. Мандићу Вадруга добија две ваљане младе силе. Председник јави, да се из кругова омладииејош нико није јавио да расправља о нредмету про1нлога предавања (организација привреде у Срба), али да је зато у Србобрану и Привреднику ондашњему предавању спочитовано непознавање економских прплика у народу. Јамачно из околине једиога од тнх листова послат јо Задрузи приличан број засебно штампаних чланака. Председник захваљује непознатом лицу, које јо чланке послало, и јавља, да их је предао предавачу на употребу. Предавач јавља од своје стране, да је чланке проучио, али да„врло мало њихова материјала може употребитн на друго своје предавање о истом предмету, јер у чланцима чита јадиковке али не узроке рђавог стања српског народа и предлоге, како да се томе стању доскочи. Умети јадиковати а ие износити предлога како да се зло одстрани, ие зпачи познавати иарод. Оп апелује на присутпе и у опште на свакога, да се тпм