Српски сион

„СРПСКИ сион. а

В р. 6.

НЕЗВАНИЧНИ ДЕО. Вићентије Ракић, као проповедник. Написао Сава Петковић, сврш. богосдов. (Наставак) 1Г()опок'кди по кс а Нед-кли и н г ккјл Праздники ГоСПОДСКЈА, В34Тћ1А № ИСК8СНН)('А (гПИСДТСЛЖ 0сн0каннк1/а нл скацјжно/их писанји, и снатћ1х& когоноснк1\х отецх нракобченЈи; снислннма (приказ.) Црквено беседништво разликује се од проФаног, светског у нореклу своме, садржају и сврси. Оно нотиче од самога Бога (Јевр, 1, 1; Јов. 7, 16; 20, 21; Мат. 28, 18. 19. 20; Марк 16, 17). Предмет му је Реч Бож.ја (Мат. 28, 20; Марк. 16, 15; II. Тим. 4, 2.), и све природне и натприродне истине, које спадају у област нравославнога учења вере; а сврха му је слава Божја и снасење душа хришћанскух. У техиици пак нема скоро никакве разлике. Беседништво у опће расиада се на четири дела, па евристику (шуеп1ш), економику (ШзрозШо), Фрастику (еЈосиИо) и акцију (ргопипИаИо). Евристика је другим речима избор градива; економика: расноред градива; Фрастика: приказивање мисли у говору, стилизација мисли, дакле паука о стилу; акција: ораторски приказ или само творење беседе. Но о томе не ћемо водити рачуна, ношто имамо пред собом писане проповеди. Ми ваља да узмемо иа око само диспозицију и елокуцију или дикцију, па са та два гледалиштд да иромотримо и оценимо горе исписапи зборник проповеди Вићентијевих. Када беседник изабере градиво које му ваља обрадити у проиоведи, те пређе на диспозицију, и нехотице ће поделити своју проиовед на ове делове: увод, иропозицију или поставл>ење главне теме, раздеобу (раг!Шо), доказивање (сопГнтаИо) и завршетак (ерПо§). Увод (ехогсИит) је онај део беседе, који има да улије у душу слушаоца побожно раснологкење, запету пажњу и добровољиу послуптност тако, да слушаоци већ у почетку беседе ностапу, по Августину, ћепеУоП, аИепЦ и сЈосПез. То је веома

важан део беседе и често зависи цео утисак ироповеди од њега. Бићентијеве проповеди одликују се доста згодиим уводима. Нема у њима до душе никакве свечаности, ипсинуације и ашвахности; нема ни аФектације, која често одвраћа слушаоце од читаве нроиоведи.Уводи лу његови већином једноставни, кратки, јасни, који сгоје са главном темом у најленшем складу, и са којих је нриродан и неусиљен прелаз на њу. Узмимо само први увод у првој нроповедн на Окр^кзанн Господне. Основ му је згодиа јеванђеоска прича, како су Родитељи тражили Христа три дана, док га пе нађоше у Храму, у дому Оца Његова. Са тога увода лено је нрешао на сам нредмег, о коме раснравља у овој проповеди, наиме на грешнике, који су такође изгубили Хрисга и Вожанску благодат 1Бегову, али се не труде — као Пресвета' Богородица — да га пађу, него мирно и безбрижно спавају. Како овај, тако — са незнатиим изузетком — и сви уводи скоро свнх нроповеди овога збЈрника одговарају оном, што се захтева од ваљаних увода. И ми ћемо одмах нрећи са тога дела диспозиције на други део њен, на раздеобу темата (раг1Шо). 0 овоме иосгоје разна мишљења. Неки су за ту деобу ироноведи, неки нротив ње. Али већ када се дели, када се поједипи главни моменги излучују, то излучивање треба да је једноставно и нриродно, а излучепи делови треба да стоје у најтешњој међусобној свези, па ипак да се један с другим ие мешају. Партиција је код Вићептијевих проповеди доста добро изведеиа. Узмимо само „Слово XVI. вт» нопедћлникљ св г ћглми".' Главна је тема: о средствима, која су нотребна за снасење. Као главпа средства излучио је: 1.) одречење самога себе, 2). нада у Бога и 3.) како да се одупремо напастима. Прематомеје и цео темат нодељен на три дела. Сви ти делови су добро обрађепи и не мешају се једап с другим. Уопће код свих својих ироноведи, осим некојих, 2 излучује Вићентије и из1 Том. вбориик стр. 138. а Неиа те изричне деобе у овим нроиоведнма: „Сдопо в'в Нед. по просв'ћшенш" (стр. 18—26); „Нед. о бдбдном!