Српски сион

Б р. 6.

„СРПСКИ сион.

Стр. 81

риком истиче главне моменте, о којима ће у темату расправљати и који деле темат, дакле и целу ироновед, на саставне делове њене. То му је, узевши у обзир нижи степен образовања у сувремене му слушалачке иублике, добра страна, јер јој тиме изрико »Ј свраћа пажњу на главне ствари. Но то није иреко потребно, пошто се у ваљано обрађепој проповеди поједигш делови и сами опажају, а да их проноведпик пе мора изриком истицати. Зато у проповедима великих отачких проповедника, као и модерпих повијих, ни не налазимо тога. Али најважнији део у диспозицији нроповеди јесте доказивање. Доказе треба бнрати само оне, који стоје у унутрашњој свези са самим предметом. Овако одабране доказе ваља поређати ирема снази и леноти њиховој. Но пита се: како? Да ли иајпре слабије па јаче и јаче? Опће је мишљење да их треба поређати но овом реду: 1ог1шга, ЈогНа, ГогЉбша. 3 Доказује се обично Св. Писмом, изрекама отаца, здравим разумом, примерима, причама и упоређењем,. Проповеди Бићентијеве су препуне доказима из Св. Писма. Између осталих да наведемо место, 4 у којем доказује усусиех наше молитве код Бога, ако буде иепрекидна и трајпа, цитатом из Лук. 11, 5—10. Или за доказ сажаљења Христова нрема грешницима, наводи у једној проноведи 5 претњу Спаситељеву на питање ап. Јакова и Јовапа (Лук. 9. 54.), из које избија благост и нежпост Снаситељева према греишицима, какви беху Самарићани. Леп је такође доказ из библијске историје у истој проноведи на стр. 251. и 252. Служи се Вићентије и доказима из списа св. отаца и из свећепе историје. Тако у једпој проповеди 6 за доказ, да Богородица сни^" (стр. 43 — 62); „Над 2 го поота" (отр. 81—90); „Нед4-го поста" (стр. 101 — 109); „Нед. пасхп" (стр. 130—138); „Нед. Томину 1 (отр. 145 — 153); „Нед. 7 л но Сошествш" (стр. 237—246) и слова на стр. 246., 254., 273 , 292., 320., 407., 417., и 454. * Ј. В. Неше1, Нап<1ђ. 4. в11. ВегеДв, 1860, (у немач. прев.) 8. 150. 4 „Слово в'1з Нед. У.-го по Сошествш", стр. 225. и 226' 5 Нед. 8 10 по Сош." стр. 248. и 249. • „Слово XX. на Нраздники пресв. Богор." ст. 169 — 178.

све може код Бога, наводи потврду једног св. оца, који је, молећи се Богородици, чуо у екстази глас Спаситељев: 7 „Проси мати моја све што хоћеш, ии једна твоја молба не може оцбијена бити. И то је право. Зато шго ти мени писи ништа одрекла иа земљи, не ћу ни ја теби ништа одрећи иа небу." За тим наводи потврце код св. Григорија Никокидијског, св. мучеиика Методија, у откровењу св. Григорија, у коме је чуо глас Снаситељев Богородици: „Посредством твојим ће сви покајници задобити благодат. Ако би цео рај т. ј. сви свети искали од Бога једпу милост, а Пресвета Богородица напротив другу, бог би нослушао њу, а не цео лик светитељски". Ређе употребљује доказе из здравога разума и искуства, али му зато проповеди кипте примерима, причама и паралелама, У проповеди п. нр. „Вт> Нед. 4к> поста" да докаже да пије срамота исповедати грехе, него да то исповедање допоси оправдање и спасење, приводи нример Марије Магдалине, бл. Августина, који је и у књизи исписао своје грехе, на Марије Јегинћанке. А као најјачи доказ наводи чињеницу из искуства: „Ко има рану и рад је да је излечи, мора је открити лекару, иначе рана задивља и доноси смрт" 8 Од нрича, којима се служи Вићентије у доказивању и изјашњавању мотива, навешћемо пекоје За доказ, да је ђаво узрок затајивању греха при исповести, наводи ову причу св. Аптонија: „Неки пустиник види једпом ђавола у Цркви, где обилази нека лица, која се хтедоше исноведити. Шта радиш ту? — запита га светитељ. Дајем нокајницима оно, што сам им пређе узео — одговори бес. Узео сам им вели — стид да слободно греше, сад им га опет дајем да не могу од њега исноведити греха". 9 У проп. на Пасху 10 за доказ, да онај, који и после исиовести греши, умире у гпеву Божјем, позива се на причу Патерика о младићу у Врета' Ми ћемо све речи Вићептијеве цитовати на срп> ском јевику. » Стр. 138. 9 „Сл. вђ Нед. 4-го поста" стр. 102. 1° Стр. 136.