Српски сион

.СРПСКИ СИОН".

С тр . 129.

и у мору у Мојсеја крстили, — што не значи, да е.у се они крстили призивајући име Мојсејево, већ да су верујући божанском позиву Мојсејеву, обвезивали се у свему следовати, за њим и њега слушати. Тако и евети Оди тумаче криггење у име Христово. 8 ) На основу тога и стара правила црквена иаређују, да, се ПавлиЈани (ученпци Павла Самосатског), који не признаваху ипостасно биће лица у Божанству, Савелијаии, који у једно сливаху лица Оца и Сина, Моитанисте, који крштаваху само у име Оца и Сина а у место Св. Духа спомињаху име својега учитеља Мантана, имају по ново крстити (II. вас. 7., VI. вас. 95., Васил. в. 1.) 4.) Сам акат крштења, т. ј. погружавање има се обављати уз изговарање речи : „КркрдЕТГА рЛЕХ Пожш (име) КО ИЛ1А Отца (а/ИИНк) и 0кшл (атиш») и ск. Д8р, (ал!иик)." Речи ове изговара лице које врши ову свету тајну, а то је свештеник. Овај начин изговарања речи при крштењу веома је сходан с позивом свештено-служитеља, који је само оруђе благодати Божје, која преко дотичне свете тајне невидљиво дејствује Израз о.вај много је нрикладнији и многоје савршенији од изразакоји се у истој нрилици уиотребљава у римској Дркви, и који иочиње са речма: „Е§о ћарИзо 1е"— (Ја те крстим) и т. д. 7 У КН.И8И св. Василија о Светом е Духу, има једна глава против оиих, који су говорили, да је довољно крстити се само у име Госнода, — види осим тога много меета код св. Киприја на, Атанасија, Григорија Богослова Григорија Писког и др.

ЛИСТАК. Белешке из црквено-школског и просветног живота. У Митрополији Карловачкој. (Параотоо) Шестонедељни парастос блаженоупокојеном краљу Милану биће у маиастиру Крушедолу дана 10 (23) марта о. г. На парастос/ началствоваће Његова Светост преузвишени господин патријарх Георгије. (Избор пароха) За пароха у Јамени изабран је, и по Архидпјецезалној Конзисторији потврђен, јереј Жарко ЈевриЛ досадањн админпстратор парохпје у Суботшпгу. (Администратори парохија.) Архидијецезална

Конзпсторија у седницп својој од 19 фебруара о. г. пменовала је адмпнистратором парохије: у Суботишту јеромонаха Иларнона КоларовиИа досадаљег администратора парохпје у Ривици; адмпнистратором парохије у Ривици јереја Николу ШаксиЛа досадаљег адмипистратора парохије у Рачи — Ђосут, а за адгоппистратора ове парохије јеромонаха Кипријана ГуујиЛа досадањег администратора у Јамеии. (Квижевни Одбор Матице Српске) имао је 15. (28.) фебруара свој редовии састанак под председништвом А. Хаџића, продседпика друштвеног. На ■ пријаву председникову о смртп Стевапа Лазића члаиа Књиж. Одељења устају чланови са својих места и с ускликом „Слава му!" одају почаст врлом иокојнику. Председпик рече, даје иа укопу он сам заступао Матицу Српску. Уједно се решава, да се умоли Књиж. Одељење да одредп ко ће говорпти у спомен и славу покојникову. — Узима се на знање допис Уиравног Одбора о минпсгарској наредби, у којој се као неоснована одбнја денунцнјација незнаног Жарка Кирчанског против пнтомца Раднвоја Леле. - Писмена оставка проте Јована Вучковића иа достојанству подиредседииштва Књиж. Одељења уиућује се заједно са изјавом дра Мплаиа Савпћа Књиж. Оделењу. — Прима се начнн редиговања Автобиографије дра Јовапа Суботића, како га је поднео члан Тих. Остојић, с тим, да први део Автобиографије у1)е одмах у штампу и то као прва свеска Књига Матице Српске. — Ирима се за Летопис приноветка Ива Ћипика „Јелка". — Тако исто студије дра Драг. Павловића „Култура и ратови" и „Пожаревачки мир". — Тако исго путописне црте Чеде Мијатовића „Цариградске импресије". — Дучићеви преводн Пушкииових еиа „Анџела", „Цигаии" и ,Камени гост" издају се на преглед члану Тих. Остојићу. — Рукоииси за Књпге за народ „Разне домаће поуке" од Мнлеве Симнћеве и „Кућин савјетник" од Милапа Поповпћа издају се редакцијоном пододбору. — Узима се иа зиање извештај секретаров о Матичиним питомцима. — Узима се иа знање допис бившег шггомца Милана Жакуле да ступа у практичну радњу. — Донис иитомца Петра Путника секретару друштвеном у ком пита, да ли бечки питомци имају каквог надзориика, јер се пред ректоратом технике иеки пезиаии издаје за таквог, саслушаи је, са предмета свог, с негодовањем, јер се Матица не служи шпијунажом; има ли се штогод с којпм питомцем, Књижевни се Одбор обраћа директно па сам ректорат, ако му се од стране питомца не да довољаи одговор.