Српски сион

^СКИС*

Год. II

Број II

НЕДЕЉНИ ЛИСТ ЗА ЦРКВЕНО-ПРОСВЕТНЕ И АВТОНОМНЕ ПОТРЕБЕ СРПСКЕ ПРАБОСЛЛВНЕ ЖИТРОПОЛИЈЕ КАРЛОВАЧКЕ

ВЛАСНИК Њ. Светост Српски Патријарх Георгије

УРЕДНИК Протопрезвитер Јован Јеремић

У Ср. Карловцима у недељу 18. марта 1901

Студије и критика на пеихофизички монизам. Докторска дисертација Дра Бошка ПетровиЋа. (Наставак.) То су мисли које су изрекли ти филозофи, и према томе сав свет је жив. Свуда где видимо материју и где је етир распрострањен, свуда живи дух. Свака ствар има више душа — човек, животиње, биље, сви организми, свака ћелија, па чак и неорганизован камен, и у њему живи душа, и он је вечито жив, јер сваки атом имаде душу. Ми морамо озбиљно размислити о овој науци пре него што би је одбацили као иеосновану, коју су већ први грчки натур филозофи изрекли па и познији физичари, а у натпе доба ево на првом месту стоје зоолози, хемичари и астрономи, који ту веру у живу материју изражавају. Шта води те научењаке на ту хипотезу? По нашем мишљењу природни закони, и то они унутарњи и загонетни природни закони масе, коју ми при хемијском растварању и снајању опажамо као покретне снаге. Хекел види

као наЈважниЈу природну снагу у хемиЈском афинитету, биолози у оној снази, која ћелију изнутра гони на развијање и рашћеље, а астроном у загонетној сили, која влада свима сунцима, планетама, кометама и осталим небесним телима, која се снага зове гравитацијом. Шта су те снаге, које свуд, читав космос оживљавају и читавим светом владаЈ - у. Шта Ј*е пре свега она снага, која атом к атому привлачи, за тим она сила, која са таком математском ексактношћу врши кретање силних сунаца, планета и других небеских тела, или мистична сила и брзина електрицитета, да у моменту свет облети. Па гата су нај 'зад све оне безбројне снаге, коЈ - е су вечито ту пред нами, но човек вазда забезекнут стоји пред њима, а те силе као вековна загонетка стоје пред њим равнодугано, вечито исте, и гато човек вигае скида спољагању љуску са њих, оне су све већма сакривене пред њим. И када природњак ни на који начин, ни анализом, ни сецир-ножем, ни експериментом не може да уђе у сугатину тих сила, његов ум тим силама сам даје место и значај у ваеио^и. Упоредивпш