Српски сион

НЕДЕЉНИ ЛИСТ ЗА ЦРКВЕНО-ПРОСВЕТНЕ И АВТОНОМНЕ ПОТРЕБЕ СРПСХЕ ПРДВОСЛАВНЕ ШИТРОПОЛИЈЕ ХДРЛОВАЧКЕ

ВЛАСНИК Њ. Светост Српски Патријарх Георгије

УРЕДНИК Протопрезвитер Јован ЈеремиЋ

У Ср. Карловцима у недељу 25. марта 1901

ЗВАНИЧНИ Д ЕО. По овлаштењу Његове Светости, православнога Архиепископа Карловачког, Митрополита и Патријарха српског, преузвишенога господина Георгија ЂранковиИа, благоизволео је Његово Бвсокопреосвештенство гесподин епископ Пакрачки Мирон НиколиИ рукоположити свршенога богослова Душана Рајачића дана 11. (24.) марта о. г. за ђакона.

Његова Светост, православни Архиепискои Карловачки, Митроиолит и Патријарх сржки, Георгије Бранковић , благоизволео је ђакона Душана Рајачића дана 18.(31.) марта о. г. рукоположити за презвитера.

НЕЗВАНИЧНИ ДЕО. Студије и критика на психофизички монизам. Докторска дисертација Дра Бошка ПетровиЋа. (Наставак.) Но јесте негато у свииа овим појавима, о којима смо до сада говорили, од

особите важности. Нарочито је од важности за нас рад ћелије у организму. Данас је опште позната ствар, да некоје ћелије у животињском организму имају способности, да се саме крећу, да само извесну материју узимају за рану а другу штетну одбацују, и примивши ту рану, враћају се натраг на старо своје место и чине распоре^ење са дотичном раном. Ту способност имају и све живе ћелије (Етге11ј§е У^евеп) 3 Те ћелије у животиебском организму врше ту делатност непрестано са извесним планом и очитом цељу, да одрже организам у животу. Шта можемо из овог факта извести ? Та делатност се чисто механички врши, дакле без спонтаности, али се ипак неда механички разјаснити. 4 Те ћелије имају ту задаћу, да вазда тако раде, да врше механички тај рад, али што је чудно овде, јесте, да тај чисто механички рад кулминира у резултату, који има свој план и сврху. Не само код рада ћелије, већ и код сваког другог чисто механичког рада свуд у при3 Вип^в, УНаНвтиз ип(1 Мећататив. стр. 5. и 7. 4 ВипјЈе, УИлИатив ипс! Мећа^ттив, стр. 10.