Српски сион

Стр. 182

„ОРЦСКИ СИ01. &

В р . 12.

роди. Промотримо све те чисте механичке делатности редом: рад ћелије при стварању савршеног облика у цвећу и мало час наведени рад; рад атома који кулминира код минерала у савршеним пропорцијама облика н. пр. код кварца, пирита и других минерала; за тим најчуднији и најзагонетнији појав те врсте: математска ексактност кретаља небеских тела услед гравитације и ми видимо такав план, тако разумно распоређење и сврховитост (2№еск1ћа%кеј1;), да сво човечанство, од почетка лупајући главу о тој тајни над тајнама, ево још ни данас не може да је разуме. Пошто појам механичког вршења тих делатности, као што се и дешава овде, искл>учује хилозоистичко и пантеистичко мишљење, као да ту душа и у најситнијем атому сама себе из себе развија и само други или савршенији облик себи даје, тоје хилозоистичко тумачење одавде искључено. Сви ти појави разних делатности у васиони, који се чисто механички врше, али ипак са планом и р&зумном сврхом, прину^ују нае да верујемо, да тим разумним планом у читавој васиони влада општи разум, највиша интелигенција. Тако смо са чисто природословног становишта принуђени на телеолошко становиште. Хилозоисте као присталице теорије развића, одбацују телеологију. Они држе да се све у свету развија на основу природних сила. Хекел је на основу основног начела своје теорије о живој материји мислио, да је пронашао још од почетка људског филозофирања тражени кључ за за тајну постања и развића. Жива материја, која се на основу у њој својствене душе, без утецаја неког екстра-мунданог Бога, као што он вели, сама из себе развија, у том свом развијању је продуцирала сву ову разноликост неорганског и органског света. У том питању је Хекел од свију филозофа, који су до сада покушавали своју умну снагу на том проблему, од Талеса, Демокрита, па до Дарвина и Фламарионова романа земље, најлогичније направио план за решавања овог питања.

Да материја може сама из себе да ствара са оваким савршеним планом, као што га имадемо у васиони, то би са рационалистичког гледишта једино могуће и логички оправдано било под условом, да у њој живи разумни покретач. Хекел је са живом материјом мислио да је то постигао. Но то би сасвим логички било и логички је све дотле, док верујемо, да су природне силе спонтане и разумне. Но пошто је ово према нашем досадањем доказивању само претпоставка, али која не одговара истини, јер су природне силе сасвим механичке и неразумне, то механичко становиште у питању оваког разумног развића као што је ово у нашој васиони, губи тло. Нема сумње у природи се све врши механички — за наша чула, но према нашем доказивању у питању основног првог покретача, телеолошко становиште јесте једино оправдано пред умом и вером Хилозоизам, који кулминира у теорији развића, није нашао онај принцип, на основу кога би могао своју претпоставку потврдити а позитивмо и логичко сазнање јесте тамо, где се искуство са дедукцијом слаже. Према томе хилозоизам није филозофски систем, он у себи садржи много контраста, које није у стању да споји у јединство. Отуд она неконзеквентност, која се највише опажа у Хекелову делу \Уеига1зе1, где се исти натурфилозоф труди, да на основу живе материје створи једно опште монистичко гледиште, у ком систему ће сваки појав, мисао и развиће у овој васиони наћи разумно решење. Појам о живој матерлји пре свега није створен на основу искуства; није то врховни појав, до кога су хилозоисте дошле на основу индукције, полазећи са појединих случајева и да се исти налази на крају низа свију закључака. Жива материја је априорно узет појам, из кога тек треба све дедуцирати. Зато се из појма живе материје неда ништа доказати. Помоћу материје и у њој урођених и од ње не раздвојних душа, неда се апсолутно ни једна истина, ни један појав доказати, па ни психо-