Српски сион

Број 14.

О тр . 227.

прииципа дрквеног. Год. 1881. основаше у Лондону „друштво за уједпњење Хркшћана свију ижена." Чланови тога друштва су епиикопн: Лондонски, Херфордски п Колкутски и много угледпих прквених радеиика енглеских, међу којима видимо и автора „Живота Христова" ђакона Фарара. У недавно изашлом зборнику тога друштва епископ Херфордски говори о будућности Хришћанства у Англи — Саксонским земљама. „У свему осећам долазак дана велнкога. Када ће доћи тај дап, то иико не може знати, но доћи ће време, када ће свн Хришћани, којп говоре енглески сјединити се у једном исповедању вере; догматичке особине, које нас деле, престаће бити преградом за узајамно опћење. Људи ће сазнагн да су деца Божја и браћа у Христу. Не догматн ного синовља побожпост и братска љубав сјединиће иас у једном символу вере." Тенденција је овде јасна. Англо-саксонска раса уморила се иод бременом религијозног индивидуализма и култом еманципације мисли. Сада се осећа потреба у националном култу, у цркви у истлнптом зштаењу речи. Том тенденцијом ироникнута је и зиаменита беседа познатог у Лондону црквеног говорника Ог. И. Д. Маклера Овај је рекао, да XIX. в. није био век вере. Век ће вере доћи, а можда ће бити и ово XX. столеће. Тачка свеопћег јединства биће „централна истина смрти Исуса Христа за све људе." Потребно је да су свп људи прожети вером у тајну искупљења и тада ће све религнјозне несугласице н распре изгубпти вредности. Човечанство ће се сјединити у вери спасења људи Богол преко Христа. Све су то симптоми нрепорођења мисли црквених. Индивидуализам у религији ироживио је свој век. „Страниикт.". (Оригиналан оглао). Једном пастору цркве једне у Чикагу недавно паде на памет, да доста оригииалним начином сакуни великн број својих парохијана у цркву. Он даде у тамошње новине овакав оглас: „Умољавају се пет стотина младпх девојчица да буду тако добре доћи идуће недеље у цркву, где ће пастор А проповедати на тему; „кад бнх ја био девојчппа." Оглас овај имао је сјајан резултат. Хиљадама света нојури у цркву жедно слушајућ нроповед пасторову који краспоречиво излагагае, колико би он добрих дела починио, кад би био хришћански васнитана скромиа девојчица, а уједно наброја мане и пороке, нгго би их избегавао. Идуће иедеље црква беше опет дунком пуна, јер иастор бешо раније објавио, да ће те недеље пет стотинама младића ироиоведати о том, како се са 60-70 нотура диевпо може лепо живети и опет добра дела чинити. „Странникт.."

ЗВАНИЧНИ ОГЛАСИ. Бр. 8 ех 1901. м. ш. 0. 1-3 23. С Т Е Ч А Ј. Месни Школски Одбор српске правос.лавне црквене општине будимске расгшсује овим стечај на упражњено место учитеља. Са овим местом скопчана су следећа годишља берива: /. Редовна бериве: Плата 1200 круиа Накнада за башту 40 „ Ва парстосе из заклада 18 „ Осам метери тврди сечени дрва Стан у нарави. II. Ванредна берива. За сада поскуинина 240 круна За иовторну школу док иста иостоји 120 „ Осим тога: у колико би учитељ од црквене скунштине за перовођу изабран био 240 „ Дужности су учитеља децу проиисно обуча вати; при сваком богослужењу појати; као и децу у црквеиом појуњу поучавати. Вешти појци доброга гласа имају чрвенство ; а желити би било, да су вешти у ноталном пјенију друге поучавати. Лична пријава служи за препоруку. Рок стечаја траје шест недеља, рачунајући од нрвог уврштења стечаја у „Срп. Сиону." Компетенти нека своје вал^ано снабдевеие молбенице потиисаном иредседништву овога Одбора (Вис1аре8(; I. кег. Бб1)геп1е1 и1сга 4. вгат) у одређеном року ноднесу. Из седнице месног Школског Одбора држане у Будиму, 26. Фебруара (11/Ш.) 1901. год. Даринка Прерадовићева привр. перовођа. Протопрезвитер Велимир Недељковић председник. ЈЕФТИМБА. 2з 2—2 Код срн. православне црквене онштине у Даљу имаде се оправити црквени торањ; расписује се овим јеФтимбена дражба на дан 28. Априла по римском у два сата по подне. Прорачунска цепа је 1960 Круна. Потанки нрорачун може се код председнинггва црквене општине сваким дапом увидити. Дражбовател>и дужни су 10 % положити. У Даљу дана 25. марта (7. априла) 1901. Лазар Берковић председник.