Српски сион

јбр. 16

Француској ,Еас11ка1" износи у једном од својих бројева, како је празник Рождества Христова позајмљен из култа богиње Мнтре, а његова установа вели он, носи на себи нечат очевидие клерикалне глуности. Спорови о рођењу Христовом у штали или пећини немају смисла, јер је карактеристично, да су сви легеидарни религијозни ироји имали у свом животу неких веза са пећинама. У једној такој пећини јавио се Арханђел Мпхаил и иознатом Мухамеду. Да је Христос ностојао нема зато ни једног ваљаног доказа. -Јеванђеоска историја — по речима А. Харнака — одбацује се као неистинита. Ово је јасан доказ, до каквог је степена неморалностп дошло друштво на западу! Читуља. | Милутин Булић окр. иротопрезвитер Северински и иарох Ново-Сељански. Дана 14. анрила о. г. преминуоје у Госноду окружви протопрезвитер Северински и парох Ново-Сељански Милутин ЂулиИ у 68 години живота, а у 44 години свога свештениковања. Рођен 1833., а руконоложен 1857. Покојник беше примеран свештеник, добар старешина и врли родољуб. У тестаменту свом завештао је трима црквама, у којима је парохом био, свакој по 200 к., а основаоје и фонд за средњошколску стипендију од 1200 к., које ће уживати најбоље Српче Северенског протопрезвитерата. Укоп покојников био је гласан доказ иоштовања и љубави што ју је уживао у својој околини. На укону чинодејствовали су под началством окр. протопрезвитера Беловарског г. Јована Штековића и ових девет свештеника: гг. Басарић, парох Велико-Трешњевачки; Грубић адм. МиМиклеушки; Јуришић, парох Грђевачки; Лишчић Северински; Соларић Новопољански; Теодоровић Велико-Барнски; Херак Миле Писанички; Херак Јован Болчански и Милутиновић сист. парох. помоћник Беловарски. У цркви се је дирљивим речима, које из другарског срда потицаху, опростио са врлим поЉјником окр. протонрезвитер г. Ј. Штековић, а над отвореним гробом учител> Новосељански г. Је®та Марковић, који је кроз плач изнио скуцл,еној пастви шта све у пароху своме губи. Нека је врлом нокојнику лака земља и к-кчнад Л/ШАТћ!

| Јереј Конетантин Лучић Парох Сусечки. Преминуо је у Господу дана 15 априла о. г. ударен капљом у Черевићу, где се покојник т<рга дана бавио. Мртви остаци његови нренесени су у Сусек, а дана 17 априла после нодне опојани и сахрањени под началством окр протопрезвитера Карловачког уз чинодејствовање осморице браће свештеника, а уз усрдно и многобројно учешће ожалошћених парохијана и осталих нријатеља. Са врлим покојником, који се у млађе године своје јављао и на књижевном пољу, а био је реван и нроповедник, опростио се у цркви при опелу окр. протопрезвитер, парох Черевички г. Георгије Максимовић и над гробом учитељ Сусечки г. Јован Цвејић. Рођен 1857, руконоложен 1865, а одликован црвеним појасом 1882. Лака му земља и к^кчнаА п<ШАТи!

Јавна захвала. Смрт милог и непрежаљеног нам пријате.ља и земљака, свршеног богослова Томе Суше, у Земуну, 16. (29.) априла о. г. даје нам повода да изречемо овим своју најтоплију захвалност: високопречасном г. Јефтимију ВукадиновиЛу, пречасној г. г. Сави Теодоровићу, Душану МпрковиЛу и Радославу ГрујиИу, који покојника драговољно оиојаше и исиратише до гроба; о г. Р- Трујић се и врло ганутљивом и лијеном бесједом у цркви с њим опрости и тугу нашу ублажи. Велику захвалност дугујемо и изричемо честитом грађанину земунском г. Кости ЈовановиАу, за хришћанску утјеху иокојнику за живота, као и за велико заузимање и материјалне жртве око сахране. Исто тако хвала црквеној оаштини земунскЈЈ с председником г. Петром ПетровиЛем. која драговољно ирими на себе већи дио погребних трошкова. Хвала на заузимању и нрипомоћи благородној обител.и г. Вељка ЛетровиЛа , као и гђи Еуфимији МарковиИки. Хвала г. г. учитељима и учитељицама основних школа, која са школском дјецом нрисуствоваху сахрани, као и свима грађанима, који морално и материјално доприносише, да се што достојније и љенше сахране смртни остатци драгог нам иокојника. Свима милосрдним срцима хвала, свима нека милостиви Отац небески награди дјело милости тјелесне, које учинише мртвом нашем брату. У Карловцима, 19. априла (2. маја) 1901. Богослови из горњо-карловачке епархије