Српски сион

„ОРПСКИ СИОН."

Бр. 16

(Др. Александар Миша Данкуц). Досадањи 1грактични лечиик у Панчеву, г. др. Александар Миша Данкуд, постао је личним лечиикож Његове Светости нреузвишенога госнодина натријарха Георгија. Г. дру Данкуду биће поверена и катедра хигијене на Православном Сриском Вогословском Училишту нашем, а биће богословсш и титшјст лечнпк. (| Тома Т. Суша.) У Земунској болници преминуо је, иосле дугог боловања, свршени богослов Тома Т. Суша у 25. години свога живота. Покојник беше родом из Врепца у Лици. Вредан и даровит беше он, али га љута сиротиња, и у њојзи натња, до непреболне болести доведе. Да му сачувамо спомен и у „Сиону", донећемо једну његову радњу, што ју је као богослов IV. године написао. Лака му земља и вечан спомен! У Русији. (Један крај духоборачке епопеје). Прослављена духоборачка епопеја, у којој су играли тако громку улогу гроф Л. Н. Толсти и његове присталице изгледа да ће се завршити грозиим шкандалом. Руски духоборци, на име, на Кавказу збуњени Толстовским идејама и не желећи признавати никакових државних закона, нити какових обвеза спрам државе, но напутку толстојеваца решише се иселити из „варварске" (као што је они радо називају) Русије у слободне земље Америке и Канадска управа, желећи ма како попунити своје негостонримљиве и хладне латњаве пустаре, дала им је знатан комад земље. Духоборци упућивани сампм гр. Толстим и руковођени новим Мојсејима, у лицу једног од синова Толстога и разних других толстојеваца, као што је кнез Хилков и др., одоше у Америку као у нову обећању земљу. Али како су се горко разочарали, када увидише, да су те дароване им земље неплодне као пустиње, те да ни кроипир не може да узре. После пЛодног Кавказа осетише се сада овде духоборци горе него робијаши на Сахалину. Међу тим Мојсеји, који су их довели у ту обећану земљу, разбегоше се и несрећни духоборци почеше гинути, од глади и зиме. К томе још и Канадска управа није им даровала апсолутну слободу већ је тражила од њих да морају испуњавати пеки грађанске обвезе, као што су регистранија бракова, рођења, смрти, признање права властитости и т. д. Тада се духоборци коначно убедише, да су их Мојсеји, који их доведоше у Канаду, само збунили и - разорили ради пропаганде својих пдеја. Сада се они обраћају с молбом целом цивилизованом свету, да пм ма где даде какав други угао, где би се могли населити! Но где иостоји такав угао земље, у ком

би могуће било, остајући цивилизованим, не исиуњавати никакових обвеза пред државном управов? Пстина, такав угао ностоји, алн му је име — Утоиија. Никакви Мојсеји толстовског типа неће одвести тамо свога „избраног" стада. („Церк. ВЉстник.') (Статистика дгкола у Руслјп). Пос ледн.а ста тистика школа износи, да Русија броји 37.046 министарских народних школа са 84.121 учитељем и 2.650.058 ђака. У другим ресорима билоје 41.658 школе са 70.907 учитеља и 1.476.124 ђака. По томе једна школа долази на 237 кв. кил. и 1*7 хиљ. душа. Један ученик народне школе долази на 20 мушких, а једна ученица на 60 женских душа, сразмерно један ђак на 30 душа. За школу способне деце има 10°/ 0 ; али само половииа мушкпх, а '/ 0 женске деце полазе школу. Од суме, ко.ја се па народно образовање трошидаје држава 20%, остало дају поједини сталежи, градовн и друштва. Градскпх школа има свега 10^ целог броја, мада поседи градски сачињавају 12 % целокуипог поседа. Градови, па шта више и сам Петроград дају само 7 % вога буџета. У прошлом веку народио је обрађовање очевидно нанредовало. До 1832 год црма скоро никаквих података, него у тој години бао је свега 1.203 шволе са 62-846 ђака. Фактички напродак дотира се од владавине Алексаидра II. Тако је год. 1864 било свега 3-182 шаоле са 134'014 ђака, а год. 1872 било је већ 20-085 школа са 790 350 ђака. Разне белешке. (Како беше посе^ен Рим у току јубиларне године). По статистичким подацима за прву пололовину јубиларне године дошло беше у Рим хаџија, у децембру 5600; у јануару 7.470, у фебруару 19.425, у марту 19.375, у априлу 51.361, у мају 100.000, у јуну 21.397 — дакле свега око 225 000 хаџнја, који са свију страна дођоше у тзј град да би поклонивши се „папучи најсветијег оца" добили опроштење грехова, а за то опет од своје стране принели „Петров динар." Ако претпосгавнио, да је толико хаџија и у другој половиии године било, тада бп број њихов изнео око пола милиоиа глава. Колико су нак они уложили у папску благајну, то је тајна панског државног благајшгка. (Рационализам на западу). На много места на западу појавио се рационализам са неочекиваном смелошћу. Та смелост показала се и тиме игго се дрзнула посумњати и у такова факта хришћанске историје, каква су Рођење Христово, личност Христова, Васкрсење и т. д. Орган рационалиста у