Српски сион

Број 16.

О тр . 257.

а&м|штаио[ (достојанственици), који су се називали и „великима", као б [лгуас; оГхоубцод, о аосхгХХар 105, о којимл говори 7 нрав. V—VI вас. Трулског сабора и тумачење тога правила 5 , а не адмиписшратори , као што можда мисли г. Д. Р. А кад речи: еп1№ес1ег регзопНсћ итд. не обарају моју тврдњу о дозвољености и могућности држања Синода једино у време кад је митрополитска столица нонуњена, па ни ону, да Синоду председава митрополот, зар сам изостављањем тих речи „сакатио" и „извртао" Чизманове речи?" Нисам. Изоставио сам те речи, јер су сиоредног значаја и да се њима не збуни и ко друг^, као што су оне збуниле г. Д. Р. Те речи не алтерирају доказну снагу оних речи, које сам навео у нотврду своје тврдње. Изоставио сам ја и друге подвучене речи: „\уо1 )1 аћег з1ећеп" итд., јер су и оне споредног значаја, ма да и оне доказују — а не да обарају моју главну тврдњу. Или зар то не доказују речи: „аиГ (Зегеп Ег1е(%ип§ Љиш сЈ/лз пеие Кггећепо1)егћаир1 80§1ејсћ ВесЗасћ(; 2и пећтеп ћаГ?" Дакле, јесам ли ја извртао или погрешно навео Чизмана? Не, него њега или није разумео г. Д. Р., или је хтео да „опсени простоту." И шта бих ја сад требао да кажем г. Д. Р ?! ТТТта ли да му кажем и после ових Чизманових речи: Бигсћ (ћезеп (МећмроН!;) а11егп егГо1§1 (Пе ВегиЈипа (оиуаброга^ап (Зш заттШсНеп ЕрагћЈаЊЈзсНоГе 111 атШсНеп Рогт; о!те еЈпе зо1сће Веги1"ип§ 1зк ез с1еп ВЈзсћоГеп уегтећгк 81сН .зупогШгзсћ гп уегзатте1п. Ег (Мећ-ороШ) 1ићг1 с!еп УогвЉ, Аигсћ зегпе АптзепћеИ тгс1 сМе 8упос1е егз1 ет ^оИзтпс1гдв (хвХгш) ипс1, оћпе гћп капп (МезеЊе кетеп дпНдеп ВезсМивз [аззеп. 6 ° Правша прзв. цркве. I. Стр. 451—452. 6 Иди г. Д. Р. миоли и то, да речи: еп4\уе<1ег регзопНоћ оДег шШе18); е1пе8 81е11уег1ге1;ег8 поништавају тврдшу, да „13еп УогаИж 1зе1 Дег 8упос1е №ћг1 (1а .ч Оћегћаир! Зег 1|е1хе1Гепс1еп ипаћћапјр^еп К1гсће"? Или миели и то, да те речи „еп^еЛег регзопПсћ" стоје у контрадикдији са тврдњом Чи8мановом: „Ег (Ме1гороШ) Шћг1 <1еп УогзНг, Дигсћ 8е'те Аплуезе п ћ 611: геМ сИе ЗупоЗе егв4 ејп уоПа^ат^^е ип(1. опће Ит капп (НевеЉе ке1пеп ^ПН^еп Вексћ1и88 Гаавеп"? Какав је, може још речи, да и Чизман није разумевао каноне и да је изрекао „бубнуотечку тврдау" !

П1та ли да му кажем и носле конментара високонреосвештенога епископа Никодима Милаша о — „ пепромепљивол председништву првога епископа". 7 Шта ли да му кажем после 16 пр. Антиохијског номесног сабора, по којем је „потпуни сабор онај, па коме ирисуствује и митроиолит"; и носле тумачења томе, правилу, да је „иотпуни сабор (тЕХгса ооуобо$) иод иредседптитвом дотичнога митроаолиша " итд. 8 Место свега што је заслужио да му се каже, ја ћу својим путем и даље. Кад баш воле цитате, цитираћу један подужи, који ће бити доказ не само једне, него многих мојих тврдња; али, држим, и г, Д. Р-цу довољан разлог, да се не џилита „фразирањем" и цитирањем насиља, нротузаконигости и аномалија којекаквих на уштрб легалитета, црквених прописа и црквиних нрава. Привешћу један акт блаженоунокојеиог епископа ТеоФана Живковића, што га је ноднео блаженоупокојеном Герману Анђелићу, тада администратору митрополије. 9 Пошто је то Воћ акт историјски, а веома интересантан и иначе, привешћу га целога. Ево га. 7 Иравила прав. цркве. I. Стр. 95. 8 Нравила прав. цркве II. Стр. 64—65. 9 Ниеамгамогао наћи у Митрополитској Архиви напгој.

ЛИСТАК. Белешке из црквено-школског и просветног живота. У Митрополији Карловачкој (Његова Светоот). Са радошћу можемо јавити, да је Његова Светост, патријарх наш Георгије, слава нека је Господу, потпуно оздравио и опоравио се, те ће, ако Бог да, после Ђурђев Дана и у ВудимпештЈ путовати. (Избор пароха) За пароха у Манђелосу изабран је и потврђен јереј Лазар РанковиЛ , досадањи адмшшстратор у Малпм Радинцима. (За админиотратора парохије") у Суееку постављен је јереј Милап ЛучиЛ, протопрезвитератски помоћник у Митровици.