Српски сион

Стр . 256

„СРПСКИ СИОН."

Бр. 16.

овога правила (6. УН в. с.) к првима, то јест каноничким предметима, односе све оно што се тиче суда, уираве црквеном имовином, избора свешшенослужитеља и слично." 4 А нису ли зар ови и овима слични предмети баш они , о којима су наши сабори расирављали и пре 1870/1., те године, а и иосле, и о којима ће, на основу Саборског Устројства од 1874/5, и даље расирављати? Јесу. Но зато баш, радња наших сабора о тим иредметима и иодлежи канонским наређењима, којима се забрањује решавање таквих иредмета и послова за време седисваканције. Зато је таква радња наших сабора и зависила од Синода, кад год }е Јерархија чувала права цркве и Синоца, и кад год је државна власт респектовала та ирава, а не силом своје препотенције их игноровала. Зато ће таква радња наших сабора увек и зависити од Синода, док постојала буде црква и док се она буде реснектовала., док и кад год буде одлучивао закон а не сила, разлог а не насиље, истина а не заблуда. Дакле, нецитирањем цитираног по г. Д. Р. пасуса из гумачења 34 ан. правилу, ие само да писам извртао и погрешно наводио то тумачење, него сам ево дочекао, да баш цитатом г. Д. Р. докажем: с једне стране, његово подваљивање и неразумевање онога што цитира и чиме подваљује, а с друге стране — хвала тој подвали да још више угврдим и докажем основаност својих тврдња. III. Да разгледамо и другу нодвалу. Бели се у „Осврту" (стр. 12.), да сам извртао и шнрешно иаводио „и туђе наводе", јер да сам „осакатио" један цитат из Чизмановог дела В1е 8упос1еп. „Осакатио", наиме тиме, што сам изосгавио из њега речи, које ћу сад подвучи. Ево тог цитата: Беп УогзЉ ће1 с!ег 8упос1е Гићг! с1аз Оћегћаир! <3ег ће^геНегнкп ипаћћап§ј§еп КЈгсће впГгиеАег регзопНсћ ос1ег тШеШ етез 8 МкеНгеГегз, гсеГсћет с1апп пасћ с1ег ТУегзипд Аез УИ. ТгиШатзсћеп Капопз а11е Ећгетог■ % пде <1б8 вгз1егеп шкоттеп. Зо 1ап§е с1ег Тћгоп 4 Правида црав. цркве. I, Стр. 606.

(Зев аи1окерћа1еп Оћегћаир1е8 ег1е<ЗЈд1 Јз1, капп сЗхе 8упо(1е дуес1ег е1пе 8е]ћз1апсП§е Еп1зсће1с1ип§ ћеСеп, посћ ет 81гаГиг1ћеП Га11еп; тШ аћег $1ећеп гћг (Ие Рги/ипд ип<1 сИе ТЈгМетећтипд с1ег зскгсећеп&еп КггсћепапдекдепћеИеп %и, аи( Аегеп ЕгШгдипд &апп Аав пеие КггсћепоћегћаирI зодМсћ ВеАасМ %а пећтеп ћа1. Дужпост је била г. Д. Р. да каже: шта је то изврнуто и осакаћено у том цитату изостављањем подвучених речи? Дужност му је била да иредочи и докаже: шта ли се тим речима доказује друго, а не, зар оно. што сам докавивао ја ? Г. Д. Р. није учинио што је дужан био учинити. Он је нодвалио, па закликтао и по други пут: ,,Да л шако ради књижевник од ,,љубави и истине"! И ко ће га сад знати: у чемујевидео имнутирамо ми извртање и погрешно навађање цитата из Чизмана ! И како да се мушки „браним" од подвале, коју ми он тако чини ! Морао бих, ето, да будем опет и тумач његових подвала и погађач његових мисли. Но у место тога, ја ћу да оправдам, зашто сам изоставио подвучене речи из дотичног цитата, и да докажем, да нисам извртања чинио. Шта еам ја доказивао цитатима из Чизмана? Оно, што и 16 и 20 иравилом IV. номесног, 6 пр. УП. васељенског сабора, а наиме да за време уиражњене митроиолитске столиг^е предстоЈника г^рквене области не може бити Сгтода пити његових мравоваљаних закључака , а с разлога, јер само митроиолиту припадај у праваСинод сазвати, на њему председавати, његову радњу руковпдити и закључке иубликовати. А да ли речи : еп1\уес1ег регзбпИсћ ос1ег тШ,е1з1 етез 81е11уег1|'е1:ег8, казују да Синода може бити и за време седисваканције? Не. Тим речима Чизман вели само то, да Синоду председава митроиолиш или особно или носредством свога заменика. Дакле, митрополит је ту, он је жив, митронолитска столица је попуњена, седисваканције нема. Заменик митрополитов у овом случају није адмигшстратор , него а(1 ћос делеговани заменик живог и активног митрополита, који у име његово нредседава, а ти би заменици бивали из броја оних црквених чиновника, гххХтјскасгахо! ар^оутгд, осрсриааАсн,