Српски сион

Б р . 18.

дОТСМ с1о1. а

Стр. 279

одговорност, која потиче из тога надзорнога правнога круга — био приморан, да учини такова расположења, крја би водила безусловном осигурању извршења његове дужности, а поврх свега врховнога надзорнога права Његова Величанства: одлучио је саборски одбор горе наведеном одлуком бр. С. 0. 5770|1482. ех 1898. ово: „што се тиче (пак) поднашања закључних рачуна срп. нар. цркв, фондова и заклада, то је овај саб. одбор већ обележио своје законито становиште у одлуци од 9. (21.) марта 1898. бр. С. 0. 231617; ну обзиром на (горе обележено) право вршења врховнога државнога надзора и услед поновичнога позива, а нарочито и са разлога, да се искључи и најмања сумња, као да саборски одбор хоће да се извије испод законитог надзора (контроле) државне власти: поднети преузв. истом рачуне срп. нар. цркв. фондова и заклада, који стоје под управом и руковањем саборскога одбора и то од године 1897. у препису, на увид; али уз скидање сваке одговорности са себе односно према нар. цркв. сабору и са поновичним упозорењем на одређење тачке 10., §-а 19. горехваљене кр. наредбе, по којој је право срп. нар. цркв. сабора, да саборским одбором прегледане рачуне натпрегледи и финалише имајући дужност, да пре издатка заглавнога решења исте рачуне поднесе високом председништву кр. уг. министарства; које тек том приликом долази у прави законити положај, да односне одлуке изрече." Сходно том поднесени су исти рачуни у препису преузв. истом г. кр. уг министрупредседнику уз поновично придржање у горњој одлуци обележеног становишта. (С. 0. 8782Ј2534. ех 1898 ) Нарочиту је бригу водио всл. саб. одбор о том, да се главнице фондова и заклад^, уз што бољу сигурност, што плодоносније сместе, те је према том, пошто су за ту прилику најповољније погодбе код издавања главнице (готовине) на хипотекарне зајмове, према правној и фактичној могућности, и поступао.Повољне последице у последњем извештају изређаних овопредметних мера показале се нарочито и у 1897. и 1898- ој . Ну пре него што бих изнео резултате тих година, имам част споменути нека расположења всл. саб. одбора, која одговарају горе обележеним начелима. Одлуком бр. С. 0. 2199,719. ех 1897. је ради једнообразности и из обзира правичности учињено расположење, да се каматњак од 8 % односно 7 % код (новопримљених) неких фондова (заклада) почињући са 1 јулом 1897. снизи као и код осталих на 6 %, те је упућено књиговодство, да у будуће прописује 6 % код свих фондова и заклада односно дужника њихових изузимајући, наравно, оне, који су већ на утужење били предани. Одлуком од 11. (23.) децембра 1897. бр. С. 0. 7619(2360. је изречено, да се из нар. цркв. фондова и заклада дозвољени зајмови могу реализовати односно исплатити само по претходном грунтовном брисању на пону^еној хипотеци укњижених дугова или пак уз грунтовну проведбу нрвенства; а забрањено, да се реализовање обавља на начин конверзије , која је у највише прилика скопчана са несаразмерно већим и по нар. цркв. фондове и закладе односно органе саб. одбора непотребним послом и комплицираном операцијом. Одлуком бр. С. 0. 7621Ј2361. ех 1897. је сугласно са одлуком бр. С. 0. 1545Ј692. ех 1893. по ново утврђено, да минимална свота за првобитне (једине) хип. зајмове не буде испод шри шотипе фор. као што је од 1896. било неко време практиковано да се издаје и до 200 фор. авр., пошто се ово последње није показало пробитачним. На молбу кр. кот. области у Б., да се дозвољени хипот. зајмови у будуће не исплаћују у руке зајмотражаца, него шаљу истој кр. Кот. области