Српски сион

СИОНЛ

С тр . 285.

једном питању не долазе у опреку са хришћанским догматима. Ни теорија развића, када се објективно тумачи, не стоји према богословском учењу на супротном становишту. Завиримо само мало дубље у нитање трансценденталних ствари, пак ћемо видети, какав јаз дели вечите истине од људског сазнања и трезвен филозоф ће се вазда устручавати чинити таке претпоставке, које се косе са хришћанским учењем, Ексактни резултати природних наука и научни резултати филозофије не стоје у опреци са догматима хришћанске вере и ја смем отворено тврдити да ексактне ирироднв науке,научна филозофија и богословско учење не само да не искључују једно друго, веЛ у једно кулшурио доба, као шшо је ово наше, доиуњуЈу и требају једно друго. То исповедају у задње време трезвени природњаци и филозофи и ја смем овде отворено консшашоваши, да се у задње време ексакшпе природне науке, научна филозофија и хришИанска религија мриближују једно другом. Филозофија, која ће брзо и код нас да отпочне своју делатност, има задаћу, да на своју заставу метне програм: измирење ириродпих наука и филозофије са религијом. С погледом на филозофију као науку, намера ми је овде, да са неколико речи устанем у одбрану њезину. Имаде врло много узрока, које ми не можемо овде набрајати, услед којих је филозофија у другој половини XIX столећа изгубила углед и потискивана са свију ноља. Као уопште свака мисао отуд са запада и сузбијање и тако рећи исмевање филозофије је захватила корена и у српском народу. Филозофија данас, баш у наше доба свуд понова осваја, само код нас још влада мишљење, да је филозофија наука, која сама себи прави загонетке и сама их решава, а на позитивне науке се и не осврће. Ми се не ћемо упуштати у полемику, већ се прикључујемо оној дефиницији, по којој је филозофија општа наука, која од појединих наука добивене опште истине у један једноставан систем стапа. Према томе је филозофија наука о оишшим иринцииима и као шакова налази

се у свима наукама. Филозофија је вазда ступала у службу свију наука и са малим изузетком, вазда била у контакту са позитивним наукама. Овде се нећу упуштати у даље излагање о филозофији. То ћу учинити у једној засебној расправи. Сузбијање филозофије са свију поља уродило је рђавим плодом. Претераност поситивистичких тежњи друге половине Ип с1е 31ес1е, унело је и сувише трезвености у начин мишљења сувременог човека, а услед тога је овладала укрућеност и укоченост на свима пољима духовног живота. Данас ево већ смемо констатовати реакцију против тог позитивизма који кочи духовни напредак. Као у доба ренесансе, траже се данас нови идеали не у уму већ у срцу. Идеализам и опет осваја са тенденцијом, да зузбија сувремену укрућеност на пољу свију уметности. На све стране се живо ради на филозофији као науци о општим принципима, без које не може ни једна грана знаности постојати. Филозофија треба да поврати порушене идеале човечанства. У Немачкој, Француској, Енглеској, свуд видимо људе свестране научености, где дижу свој глас у корист филозофије као науке, па и сама трезвена Америка имаде својих великих преставника у филозофији. Данас су и опет филозофске дворнице пуне слушалаца, филозофија осваја свуд, и за кратко време освојиће себи терена и у српском народу, који је увек имао филозофску жицу у себи о чему сведоче народне песме и народне умотворине. За филозофију ће се за кратко време заинтересовати и они, који никад нису слушали за њу и као науку о општим принципима погптовати је. Зато морамо почети и на том пољу радити, не будемо ли ми данас, када се свуд буди нов дух кроз филозофију, доћи ће друго покољење да оно уради, што смо ми требали урадити и коретиће нас, што нисмо своју дужност учинили. Филозофија је наука будућности те речи одјекују свуда. XX столеће биће столеће филозофије. Кроз филозофију ће да говори дух XX века, она ће бити културна чихвеница, и само они народи