Српски сион

С тр . 286.

ће моћи ступити у културну заједиицу са осталим образованим народима, који имају своју филозофију. . . Моја дисертација нека буде прилог ка филозофији Срба од моје стране.

Још нешто о еабореком изборном реду од 18701. (Поводом „Осврта Димитрија Руварца".) (Наставак) Мњење епиекопа Теофана Живковића о , Ренунцијацији митрополита-патријарха Прокопија Ивачковића и о тадашњем стању цркве". Као што је горе наиоменуто већ, администратору је повлађено, да место архиечискоиа митроиолита управља архидијецезом и митрополијом, д& председава у свима архидијецезалним јурисдикцијама и врши исто тако и остала иредседничка нрава, што припадају митрополиту самом у митрополитском црквеном и школском савету, у саборском одбору и у народно-црквеном сабору. Ако поред такове администратору дане митрополитске обшсти, а према наведеним оиредељењма саборскога устројства и изгледа и хоће се можда, да тако изгледа, — то се са кононичног гледишта примити и доаустити не може и не сме никако, •— да су тим расположењем сва одношења црквенога живота нагиега, како их регулишу канони цркве и иравно и економично исцриљена, те да је ово и иод администратором са свим нормално стање \ ипак је ово и по своме поводу и узроку и по својој венаравној нарави стање цркве врло абнормално и по саму цркву, ако би се протегло кроз више године још, врло штетно. Јер: Нека би у томе и катедра православног ученија за архидијецезу најбоље испуњена и за архипастирско њених цркава и црквених опћина старање са свим довољна ировизија учињена била; и нека би и осим тога а&епДа и архидијецезалних области духовних и митрополитских савета и саборскога одбора и самога сабора и под председништвом тога администратора текла и најбољим редом: са каноничнога гледишта црква данас пема онога, што је најпоглавитије,

Б р . 18

нема своје ираве каноничне старешине и нема врховнога суда свога, нема синода. НемајуЛи митроиолита, нема она своје капоничне старешине и каноничне средсреде своје; а без те и сви еиискоии скупа ничега „тајопб тотеМ1" не могу чинити у цркви. Ту намјепо митрополита Стратимировића инструкцији 1 , изданој 18. нов. 1827. бр. 204. особито пример у обичају александријске цркве, )} пе ком1> впи скоп онд-кшнЈА ДјецЕЗН! 2 Кпраздненои с^штеи ЈТрХЈепискошн что ниг>8дк осокжаго д-киати косрт-кшл. Тако при IV. ксм. Ооко^к иже 60 кдихидоиф, КЈЗХ КО/1Н И С0Г/1ЛС1Л СК06Г0 (Гр^ппископл ко кр{Л(А 8праздн(нк1А Лррнш скопископјн ни даж« на ос кид'кт(/1сткова= 1ШХХ ©ретикокх 3 осВжденТе подписатисд вос^от^кшл, донЕЛ'кж1 ирбстолг плтрилршескш прлздснх естк, и новх ДрХЈепископх, то естк Плтриарх х изкранк нек 8 детх . Кои и^х окичаи тоиже ксшнсш Оокорх ВкажаА ко скоел \ х XXX. канон г к дотол г к и\х кх подписВ ни понВждати нскос^огк, донел^кжЕ ко Ллександрш нокх Лр^епископк то естк Патрилр^х излкрлнх нев^дстх: ртл кс^кл^х к^кдол^о кмстх гако штоклдо ©пископи, но и салн! прескитери по клнон8 п. Д. 31. противб ©рп'икл ©пнскопл ополчитиса , и ел^ подчинжие отрећи нжрекослокно Л10жл\8. Толикаго — наставља Стратимировић — $важ(= Н1А И ДОСТОПрЈАТЈ/Л КО 0Н0Л1Х КрбЛЈНШ ДОСТОИНС кдше онос клнона апостолскаго 4 ВчжЈе, 1ако ни салш Впископи что ник^дх Впраздненб с8шт8 Зр)(Јншскопскол\8 и^х престолИ, иредпри ни/иати за клаго сВдиша." У данашњем стању, дакле, свако од важнијега и садржаја и за.ма■ шаја питање, које се тиче целокупне цркве, мора нерешено да иочива. НеимајуЛи правога митрополита, немамо ни иравога синода ми, ни редовнога течаја оним црквеним стварима, што пред архијерејс.ки синод сиадају, па ни самога врховнога суда црквенога, По антиохијскога сабора канону XVI. „рег1'есЛа 8упо (ћ18 Ша ев!;, сш ипадиодие а<1е81 Ме1гороШапи8." И кан. XX. „ниШб Псеас бупоЛак рег ве Гасеге, »јие Ив, дијћиз 8ипћ сгесШае Мекоро1ев. И Валсамон на Ј1аод. кан. XI/.: „аћздие еуо1 Не могоомо је наћи у митроподитској архиви. 2 Тринаест епискона Александријског патријархата. * Диоскор и евтихијани. 4 Правида 34.

„СРТТОКИ ГИОИ,-