Српски сион

^рџ.| 18

„срнски сиов-

с тр . 287.

саћопе Ме1гороШап1 поп <1е1зеп1; сопуепГге." II таквих је правила и других много, по којима је сипод савршени, да самостално и правоваљано радити може, само са митрополитом и иод митроиолитом. На те каноне нозива се и познато ново дело „Бје бупоДеп т <1ег тог§еп1ап<118сћег Кћ'сће уоа Бг. Јов. Ипвћтапп," кад каже на страни 59.: „Бигсћ с1еп МекороШеп а11ет ег&1§1; (Не Вегићп§' ап (11е ваттШсћеп ЕрагсМа! В18сћб1е 1П атШсћег Гогт; оћпе ете бо1сће ВегиЉп^ 181; ев Зеп В18сћб&п тетећг!;, 81сћ бупоДаИзсћ ги уег8атте1п. Ег 1ићг(; с1еп УогбИг; Дигсћ бете Ап^екепћеИ лу 1 г (1 сИе 8упо(1е егб(; е1пе уоПвсагкН^е ип(1 оћпе Пт капп (ИевеЉе ке1пеп ^ЈШ^еп Вевсћ1п88 1а88еп". А на страни 29. и при свему томе, што је овај иравителствени канониста 8е<Нбтасап^ае велики иријатељ те у обрану њену пружа се више иута и даље овамо у праксу источне цркве иза времена васионских и поместних сабора, каже он: „8о 1ап&е с!ег Тћгоп с!е8 аи(окерћа1еп 0ћегћаир1е§ ег1еЉ§1 181, капп сИе 8упо(1е \уе<1ег е1пе кеШбМаткИо-е Еп1бсће)с1ив§' 1ге1Геп, посћ ет 81га!игЉеП Ш1еп; луоћ1 аћег б!ећеп 1ћг сНе Рги?ип$ ипЛ (Не ТМегбисћип^ (1ег 8сћ-и г ећепс1еп Кћ'сћепап^еЈе&епћеНеп гп, и које последње не разумемо од какве би било практичне користи за цркву, кад се и гсо самим његовим речма такви испити и расправе никаквим самосталним решењем ни судом окончати не могу; док траје уасапИа весИб те^гороШаиае. Сигурно је тогарајии и код министарственога набрајаља митронолитских администратору повлађених права и изостало право председавања сшоду архијерејском; што се и у самим владипим круговима знаде, да те!гороШапа 8ес1 е уасап!;е правога синода архијерејскога не може бити, као што га кроз цело време Црнојеви%еве јерархије овде, бес!е те^гороШапа уасап1е, и није било никада. А тиме, што црква нема своје праве каноничне старешине, те и сви епископи скуна не могу данас радити ничега тајогЈб тотепИ и нема Синода и врховнога суда, црква сваковрсним неприликама изложена стоји. Памтисејош и данас оно несрећно време Стратимировићево, још кад је био митроиоиита, али митронолит спнода сазвати, па и епископа синодално бирати и посвећивати није могао; данас пак ни митрополита нема.

Каква голема и од далека замашаја штета за цркву, којој и тако искушења дани и године још избројани нису, може да се роди и рађа из тих неприлика, лако је расудити. Рећи ће се овде можда, да је и до сада толико нута бивало администратора и администрација митроиолије, па то ништа није шкодило пркви. Можда није а можда и јесте. Барем је трогодишња администрација Маширевићевога времена много шкодила, јер у њој је најпрви узрок овога стања данашњега. А и осим тога између администрација оних времена и администрације данашње, велика је разлика. Оне администрације биле су чисте и сукобљавале су се са народом у толико само, што је народ, премда безуснешно, постављање администратора себи и својој цркви рекламирао. Данашња администрација пак, она се сукобљава са законом, који одношења цркве .<зес1е уасаМе јасно регулише, и сукобом тим цепа се народ, па с њиме и црква на несрећне странке. Оне администрације имале су своје тако рећи обичаје опредељено, што краће време. Код администрације данашње рекли би да није такав случај. Јер већ и они горе на своме месту наглашени моменти, што некако дају тај изглед ствари, као да столица митрополитска не би била коначно испразњена данас, повлађују нам сумњи нашој, која задаје бригу највећу. А сумња је та, као да се смера рок тој администрацији лођиком нечувеном зависним учинити од Физичне смрти ренунциранога, и у јерархији канонички већ мртвога митрополита Прокопија. На тај иачин пак стајала би црква наша без онога што њој најпоглавитије треба, годинама, које године може још да поживи Прокопије; да и не спомињемо оне црквенополитичке посљедице, којој се у оваком ирецеденсу полаже темељ. Недостатак тих најпоглавитијих потребитости цркве и црквенога живота и напредовања, осећа се данас већ и са друге стране. Овде и опет морамо да се осврнемо на нове овдагиње сриске цркве инштитуције, међу којима за сиољашње црквене ствари сраски народно - црквени саоор са својим делокругом и својим установама стоји на првоме месту. Црква се поред данашњега стања свога у своме животу не може ни иомаЛи даље, и не би се тако иомицати могла годинама. Зашто ? Међу разлозима, зашто се сабор не може саставити ове содине, наводи се и тај, што