Српски сион

отр. 306.

маја о. г. у ТГакрац у пратњи велн. г. г. Славка Цуинја, иоджупана Пожешког и Јосипа Стапетића зем. школ. надзорника и погл. г. Илије Радивојовића, жуп. школ. иадзорпика, те је на станици дочекан свечано од представника свију области, од учитељског збора основне школе и ирофесорског збора срп. Учит. Школе и т. д. Пресвијетли господин одјелни предстојник био је гост преосвећепог господииа епископа Мирона и њему у част био је 4. (17.) о. г. свечан објед, коме су били призвани представници црквеии и свију области и завода. Истога дана пре подне посјетио је пресвијетли господии најнрије православну катедралиу цркву, за тим римокатоличку цркву и израелитски храм, одакле је пошао у срнску Учитељску Школу где се бавио два и по сата и изразио своје иревелико задовољство над напретком ученика и честитао земљи, што ће такове учитеље добити, а професорском збору што такове ученике има. У суботу у 8 сати пре подне отпутовао је пресвијетли господин са пратњом својом преко Пожеге натраг у Загреб. (Пленарне сједнице) епархијских власти Пакрачких сазване су и то: Административнога Одбора за 15. (28.) маја о. г, у 9 сати пре подне; Конзисторије за 16. (29.) маја о. г. у 9 сати пре подне и Школског Одбора за исти дан у 5 сати по подне. (Игуман о. Амвросије Павлови^.) Први даи Духова навршује г. игуман о. Амвросије Лавловић свештеник Загребачки четрдесетгодишњицу свога свештеииковања. Г. 1860. замопашен је у манастиру Лепавини. У Загребу га је г. 1861. блаженоупокојеии епископ Стефан Крагујевић о празнику Богојављења рукоположио за ђакона, а првога дана Духова за презвитера. Год. 1870. позвао је промисао Божји о. Амвросија опет оној истој часној трнези, са које је примио први „залог" Господа Исуса Христа, и ето он на њој већ 31. годину приноси Богу бескрвну жртву, и моли се за стадо своје, које, хвала милом Богу, пред очима његовим с дана у даи у сваком погледу напредује. Милостиви Бог је о. Амвросија и поред тешке градске иастирске службе очувао у крепком здрављу и са свежим силама, па ће се зато његови парохијани, многобројни пријатељи, а и много захвално срце помолити Богу, да им га и на даље уздржи у таковом здрављу, да може још дуго послужити Богу, цркви својој светој и напретку милога свога народа српскога. Господи о\|Ч /шши и\х! (Стечај за православног духовника у ЈГепоглави.) Епархијска Конзпсторија Пакрачка распи-

бр. 19.

сала је стечај на место иравославног духовника земаљске казнионице у ЈТепоглави, на који се стечај | упозорују свештеници, који би на то место хтели компетовати. (Избор пароха.) За нароха у Великој Кикинди изабран је једногласно досадањи ђакон тамошњи Нетар СимиК. У Србији (Белика Школа.) Пошто је Љуба Ковачевић, професор српске истораје на Великој Школи у Београду, постављен за српског министра иросвете | и црквених послова, то је у филозофском факултету I ■ упражњеиа катедра за исгорију српскога народа, на коју је министарство просвете расписало натечај и позвало сва комиетентна лица, да се са потребни документима јаве минисгарству просвете најдаље до 15. (28.) јуна^ о. г. — За професора Велике Школе у Београду постављен је Јовап Жујевић, бивши професор Велике Школе и признати наш научењак. — Др. Драгољуб Павловић, ванредни професор Велике Школе изабрат је у седницн академског савета за редовног професора опште историје.

Читуља. ^ Презвитер Дамјан Бришић, коизпсторијални биљежник Пакрачки преминуо је у Пакрацу дана 3. (16.) маја ове годиие послије дуге и тешке болести. Рођеп је у Сјеверину 28. јула 1873. године. Гимназију полазио је у Бетовару, Новом Саду и у Осијеку, где је 1892. г. положио испит зрелости. Од 1892. до 1896 г. полазио је богословско училиште у Карловцима, које је са одличним успјехом свршио и као свршеии богослов именован је био од Његовог Бисокопреосвештенства, господина Мирона, еиископа Пакрачкога, 1. октобра 1896. године конзисторијалним биљежником Пакрачким, коју је службу са нотпуним разумијевањем и на задовољство својих претпостављених вршио до смрти своје. Годипе 1897. рукоположен је, и то 22. децембра за ђакона, а 23. децембра за презвитера и као свештеник одликовао се као врло добар проповједпик. Тијело врлога покојннка опојаио је дана 5. (18.) маја о. г. послије божествене литургије у катедралној цркви ПакрачкоЈ и ири опијелу чинодјејствовали су и то: Атанасије Зорчић, протопрезвитер и парох Пакрачки, Лука Комлеиић, ум. парох Новотопољски, Лука Поповић, парох Кусоњски, Милап Бркаиовић, парох Камеиски, Велимир Бузаџић, парох Бучки, Стеван Поповић, парох Кукуњевачки, Мирко Продановпћ, парох Чаглићки, Мплаи Стонпћ, парох Уљанички, Јован Константиновпћ, катихета и нрофесор срн. учит. школе, Паита Бикицки, капелан Пакрачки и

„СРПСКИ СИОН."