Српски сион

О тр . '294. „СРПСКИ СИОН." 0 стагву парница Ј. Грујића из Н. Оада и одиосно Марије Поповића из Београда против оставгше блаженопоч. патријарха Германа Анђелића односНо против овога фонда, имам част, настављајући на последши извегатај додати, да су све овопредметне парнице окончане осем парнице преко 80.000 фор. авр. — У свези са некима од ових парница је учињено претходно расположење ради своједобнога покретања кривичнога поступка. Што се тиче нар. цркв. клирикално-тколскога фонда наводим ово као најглавније. Одлуком бр. С. 0. 117б.јЗО. ех 1897. дозвољена је свота у износу од 685. фор. а. вр., да се за богословијску књижницу набави латинско издање Мињове патрологије. Обзиром на ту прилику, што је жупанија торонталска изјавила још 1896., да из закладе бив. вел. кикиндскога дистрикта од 10.950. фор. авр. у допуну плата професора срп. учит школе сомборске, не може више давати 8°/ 0 него само 4'/ 2 °/ 0 камате, одлучио је всл. саб. одбор, да се услед тога исказани мањак своте за дотирање речених професора (тада са 383 фор. 25 нов.) од 1. октобра 1896. из клирикално-школскога фонда у течај стави и издаје; у исто доба је умољена речена жупанијска власт, да исту закладу преда на руковање нар. цркв. саб. одбору а свакако све дотле, док се ова предаја не би коначно спровела, у благајницу нар. цркн фондова и заклада уноси оне своте, које се на рачун тога фонда буду уплаћивале. Даље одлуке о овој ствари су под бр. С. О. 1194-[33 ех 1897; С. О. 2144/871 ех 1897; С. 0. 5852.(2353. ех 1897; С. 0. 4302.Ј1350. ех 1898 и С. 0, 8141./2550. ех 1898. са тим смером, да се ово питање у горњем смислу реши. А нарочито кад је торонталска жупанија под 11. окт. 1897. бр. 1591. 38265. отписала, да овдашњу одлуку бр. С. 0. 4911./1364. ех 1896 не усваја , него изјавила, да ће се у будуће издавати 5°/ 0 камата у горњу сврху, да ће се водити контрола о употреби овопредметне своте код речене учит. гаколе и др. — учињена су потребна расположења, да се изнађе основно писмо о овој заклади. До конца 1898. се није могло наћи основно писмо ни у изворнику ни у препису и то ни у Сомбору ни овде у архиви. Ну пошто су неки списи изнађени, то је уз уручење овопредметних списа упућен фондовски фискалат, да поднесе своје мишљење и предлог о овом предмету. На потребе срп. виших девојачких школа у Панчеву, Н. Саду и Сомбору се издаје из овога фонда годишње знатна свота. За време од 1/1 1889, до 31/ХН 1898. т. ј. за десет година дана исплаћено је 107.754 фор. авр. или просечно на једну годину 10.775 фор. 40 нов. За 1899. прелиминирано је: 11.760. фор. авр. 0 стању односних фона;ова и заклад^, чији ће приходи служити у будућности на издржавање тих школа, подаосе се годимице рачунски извештаји и прорачуни преузв. г. кр, уг. министру председнику услед захтева преузвишенога истога. Савезно са последњим извештајем имам част известитч о накнади односно повишици плата; професора новосадске срп. вел. гимназије за време од 1. априла 1893. до конца 1898., да је всл. саб. одбор аналогно својем становишту поступио, те је обзиром на недовољне изворе гимн. фонда одлуком од 17.|29 децембра 1898. бр. С. 0. 8145.|2536. пристао истина на нову и то најпотребнију повигаицу плата и станарина, па је исте повигаице уз дознаку накнаде од 1|ГУ. 1893 — 31|ХН 1898. са 13.169 фор. 17 нов. авр. почињући од 1.Д. 1899. и у прорачун уврстио; ну одлучио је тако^е, да и ову ствар поднесе нар. цркв. сабору на надлежно решење. Уједно је всл. саб. одбор учинио расположење, да се рачуни гимназијскога фонда но-

В р . 19.