Српски сион

Б р. 1&.

„С№(ЗШ1 еиоа. &

восадскога за односне године, правилно сачињени поднесу на натпреглед и финалисање. (С. 0. 2590|С0 ех 1898; С. 0. 2405|817 ех 1898.) Молба професорИ карловачке срп. вел. гимназије за односну накнаду из клир. школ. фонда у име мање изданих проф. берива за време од 1. јан. 1875. до 31. дец. 1889. упућена је нар. цркв. сабору на надлежно решење. Прорачунском одлуком од 15. (27.) децембра 1897. бр. С. 0. 7823.|3372. * позвани су административни одбори архидијецезе и осталих епархија, да сачине и поднесу списак оних подручних им цркв. опћина, у којима се носе тасови: други (клирикално-школског фонда) и трећи (школскога фонда) и уједно поднесу извештај о том, у коју сврху се употребљава прикупљени новац од појединих тасова? У години 1897. и 1898. није унесено у клирикално школски фонд (т. ј. од II. таса) ништа; у школски фонд је (т. ј. од Ш. таса) унесено сваке те године по 23. фор. а. вр. Код овога фонда имам споменути по ново одлуку, по којој се почињући од 1. јануара 1899. имају исплаћивати и плате гл. школ. референту, епархијским школским референтима, професорима српских учитељских и учитељичких и наставницима виших девојачких школа уместо тромесечно месечно унапред. Најпосле напомињем, да је унесено у овај фонд од манастирб, (половина сувишка) у 1897. год. 430 фор. 01 нов,; у 1898-ој 1107 фор. 81 нов. свега: 1537 фор 82 нов. 0 народно црквеном Јерархијском фонду имам част ово навести. Всл. саборски одбор је и за ово време доносио сходне одлуке и чинио потребна расположења, да се не само приходи јерархијскога фонда увећају, него да се и сви делови, који су правно његови, с њим и фактично споје и под управу саборскога одбора ставе. Тако је всл. саб. одбор, обзиром на мале год. закупнинске своте код неких сесија у год. 1897. и 1898. — последица рђавих година — био принуђен, да односне резултате јавне дражбе за ексарендовање одобрава само на једну годину дана; а где је било потребе, одредио је, да се, ради постигнућа бољега резултата, земља изда на мање парцеле под закуп на једну годину дана. Одлуком од 26. јуна (8. јула) 1897. бр. С. 0. 3379.) 1214. учињено је расположење, да се настави парница ради поседа односно права власништва треће парохијске сесије (по закону друге залишне т. ј. сесије јерарх. фонда) у Парцу, коју ужива фактично тамошњи унијатски свештенак, и то да се настави заједнички са срп. прав. цркв. опћином парачком. Вођење те парнице је поверено г. дру Светозару Димитријевићу, конзист. фискалу темишском, којем је уједно поверено и воЈјење парнице за накнаду своте у износу од 876 фор. 33 нов. а. вр. са прип., која је свота исплаћена из јерархијског фонда у име порезе и еквивалента за акт. сесију парачку а због дугова бивших администратора парохије парачке: Николе Милића и Лазара Удицкога. Та прилика, да знатан део парохијског свештенства пе одговара на време или никако својим дужностима код плаћања пореза и еквивалента на актуалне парохијске сесије, те неприлика, да услед тога тај терет морају врло често да сносе прејемници у парохијама а не ретко се, као што је и горњи пример у Парцу, наваља тај терет и на сесију јерархијскога фонда у односној опћини — служила је и служи непрестано за главни повод, да всл. саб. одбор мора вбдити нарочиту бригу и о том, да парохијско свештенство тим позитивним обвезама својим тачно и на време одгоцара. У овом погледу истнчем одлуку бр. С. 0. 7814.Ј3339. ех 1897., која се односи на