Српски сион

!

В рој 19.

,СРПСКИ СИОН"

С тр . 301.

звољавају њој да може гра^. брак склопити. А како државни закони у Србији не дозвољавају жени, којој је на вечито забрањено ступање у други брак, — то пи у Угарској не може закључити гра|ј. брак жеиа, која је била удата за страног држављанина, ако јој је тамошњим духовним судом забрањено ступање у други брак. Овдагања женскиња дакле, која је била удата и растављена у Србији тако, да ие сме ступити у нови брак, — треба прописаним путем да тражи повратак у угарско држављанство, и кад постане угарском држављанком, онда као гато је папред разложено, може закључити грађ. брак; а кад може ступити у граЈј. брак, онда је сасвим оправдано и целисходно, да јој се даде и духовиа диспензија, да може и црквени брак закључити. Из до сада реченога се види, да брачна странка из Угарске којбј су наши духовни судови пресудом на увек забранили ступање у нови брак, може закључити грађ. брак; а видели смо и то, да брачна странка из Србије такође може закључити грађ. брак у Угарској, ако набави угарско држављанство. Али најважниЈе је то, да брачне странке из Хрватске и Славоније, ако јој тамошњи наши духовни судови пресудом забране ступање у други брак — не могу закључиши граЈ). брак у Угарској. — Ова абнормалност лежи у томе, што су и угарски и хрватско-славонски закони хотимично нејасни и не слажу се у питању: да ли у Хрватској и Славонији иосшоји само угарско држављаншво, или заједничко угарско-хрвашско-славонско, или иосебно хрвашско-славонско држављаншво? Ово питање је и у угарским и у хрватско-славонским законима контраверзно у начелу и пракси. Странке га тумаче како је по њих пробитачније. Мафарско становиште у теорији нризнаје само једно угарско држављанство у Угарској, Хрватској и Славонији; али у пракси ииак сматра Хрватску и Славонију у погледу њезиних автономних права за иноземство. По томе је Хрватска и Славонија за Угарску у погледу цркве и кудтуса иноземство; а странке из Хрватске и Славоније у погледу брака

у Угарској иноземци; као иноземци пак не могу закључити гра^ански брак у Угарској, ако се у законима њихове државе налази препрека за склапање другог брака, а така је препрека, кад њихови надлвжни духовни судови изрекну забрану склапања другог брака. — Српски држављани могу отклонити ту препреку, кад постану угарским држављанима, те их не вежу више закони Србије; али становник из Хрватске и Славоније не може уклонити ту препреку, јер и ако је он по ма^арском схватању у теорији већ по себи угарски држављанин, угарска држава у пракси мора ипак да респектује автономне законе Хрватске и Славоније, а по овима, брачним странкама, којима су њихови надлежни духовни судови забранили склапање другог брака, не могу у Угарској гра^. брак закључити. Угарска министар унутрашњих послова покушава, да се и у тим случајевима испомогне; али његов поступак у том погледу нити је коректан, нити је законит, а Хрватска и Славонија тај поступак за своје припаднике правоваљаним и законитим признати не може. Наиме врло се често дешавају случајеви, да припадник из Хрватске и Славоније ако је Јевреј, хоће у Угарској с Хришћанком да закључи грађ. брак; ако је римокатолик, те је од своје надлежне духовне власти брачно растављен од стола и постеље, хоће у Угарској да закључи гра^. брак; а ако је православни, коме је забрањено ступање у други брак, хоће у Угарској да закључи граЈј. брак. Таки се грађ. бракови у Угарској закљутити могу — али у Хрватској и Славонији не могу јер тамошњи закони не дозвољавају скла пање таког брака. — Сваки иностранац који хоће у Угарској да склопи грађ брак, мора донети од своје државне власти сведоцбу, да склапању тога брака у његовој држави нема законите препоне. Јевреј, католик и православни, које смо горе споменули, од своје власти таку сведоџбу не може добити, то по томе се таии бракови у Угарској не би смели склапати. Али је угарски министар унутрашњих посдова нашао екепедиенс, да се таки