Српски сион

СЧ Р . 328.

„ОРЦОКИ

СИОН*.

ВР. 20.

Дакле, у XVIII веку знали су и Мађари, да за време седисвакаиције не сме бити расправног сабора у црквеним пословима, а у XX веку пе зна или не ће да зна за то православни српски протојереј! Истина, Текелија је поред свега тога грофу НалФи Каролу казивао : „Извините, Ваше Превосходство, 1768 г. био је ре.чолвират Сабор за живота митроиолита ' Павла Ненадовића, а у 1790 био резолвират за живота митрополита Путника; а што су љих обадва митрополита умрла ире, него ли се почео држати Сабор, то не сљедује да не би се држао ако би они живи били." Но, то резоноваље Текелијино остављам г. Д. Р., да га, као што то он уме, „исгоричао расветли" и канонски онравда. Само нека ни нри том не заборави, да је и Хадик саборисање без митрополита 1769. правдао тиме, што је сабор одобрен био за живота митрополитова. Државна је власт наредила и саборисање 1790. из разлога Бечке нолитике према Мађарима. Тај сабор је требала државна политика Бечка, требала га баш у Темишвару, а тој политци није било до иитања и расуђивања, да ли канони дозвољавају или забрањују саборисање за време седисваканције. Но, ако у целој политичкој игри Беча према Мађарима и за г. Д. Р. постоји већи авторитет „крепост и снага", него у учењу његове цркве и њезином законодавству, о томе, као и с!е ^ибИћаз, — поп ев! ШзрикпсЈит. N011 ез1 сПериишЛит у ошите са недоследиошћу, превртљивошћу и ћудљивошћу кавгаџије г. Д. Р., али — ради ствари ја ћу поћи и даље, те прећи на Конзисторијалну Систему. А ко је г. Д. Р. и какав је његов „Осврт", зар се не види већ и из досада приведенога?

Дописи. У Баји, на Спасов дан 1901. (Дар Његове Светосши, иатријарха сриског Георгија БранковиЛа) Док није овомесна гимназија подигнута била па осам разреда, биле су и основпе школе, па и наша српска вероисповедна, смештене у

гимназијској згради. После тога је изнајмљена и за нашу школу нриватва једна кућа, а станарину је плаћала варошка благајна, из које се исплаћивали и учитељи. Кад је врли Србин РусиЛ, који живи у Америци, основао са 5000 долара закладу, из које се имају исплаћивати учитељи наши, отказала је варош сваку потаору нашој школи. И тако поред закладе за издржаваље учитеља остадосмо без ирипомоћи за издржавање школе, остадосмо без школе. У тој певољи својој изаслали смо депутацију Његовој Светости, великоме добротвору српске школе и просвете, натријарху пашем Георгију БранковиИу са молбом, да нам помогне у иевољи нашој, како би до сво је школе дошли. Учинили смо то са пуном вером, да нас велика љубав паше добре Поглавице црквене и нрослављенога добротвора свога народа и његове просвете не ће оставити без помоћи Своје. И нисмо се преварили. ЕБегова Светост, дични патријарх наш Георгије, који је подигао основпу школу у Кулпину, препарандију у Сомбору, нрихватио је пуним срцем љубави Своје и нашу молбу, номогао нам је као што добар отац помаже деци својој. Како је у то време на продају била баш поред наше цркве кућа на продају. а сходпа иотпуно за школу, купио ју је св пагријарх Гворгије за 7060 крунаи поклонио нашој дрквеној ошитини за школу. И тако данас имамо и своју школу и закладу за издржавање учитеља. По одредби Његове Светости пашега великога добротвора, ако би временом буди из којих узрока престала српска вероисцоведна школа у Баји постојати, имаће се доходак те куће капитализовати као заклада за онрављање и украшавање св. храма нашег. Црквена општина је са благодарношћу прихватила ово доброчин ство и наређење свога Мецене, са закључком, да се сваке године на дан св. Димитрија, као на дан Крсног Имена Његове Светости патријарха Георгија, служи пара стос у наиЈем св храму у сиомен блажем иамеши деде и оца Његовс Светости пашег добротвора. Деда Његове Светости био је нарох, а отац Њег. Све гости ђакон и учитељ ' у Баји.Дубоко захвални својој врховној По-