Српски сион

Б р 20

„Сабор је захтјсвао у ирвој сједници, да се најпре изабере митроиолит, па да остале послове иарађују п од предсједништвом свога законитога иредсједника.* 6 „Устане темишварски владика Видак, на замоли у име сабора, нека би се допустило, да Сабор најпре изабере архиепископа и митрополита, како би онда могао остале саборске пословс расправљати под председништвом свога кравога старјешине. Ба овај владичин приједлог устану сви застуиници и свештенички и свјетовни, осим официра. А што и они на то не пристадоше, лако је разумјети.* 7 Али комесар с мјеста одбије овај приједлог, наводећи за разлог тобоже: што је овај Сабор још за живота покојнога митрополита одобрен;* 8 што се митрополит има изабрати између ше сторице при сутнијех владика па за што немало сви епископи имају процеса." 19 „И комесарје одмах на почетку побиједио. Он је онако солдачки скршио саборску већину, а за мишљење својих ОФицира није ни питао, те је сабор пристао, да се све прије расправља, па онда да се бира митрополит. Сабор је пристао, да ствара уредбе за цркву, а без законитога црквенога старјешине и без својих вла' 1(Ј „Српске Старине," види „Глас Истине" бр. 3 ех 1889. стр. 46. 47 Саио не ће»да разуме то, осим осталих, и г. Д. Г. Њему би доликовало, да и на основу тога „ОФИЦИрскога" иепристајаља на предлог енископа Видака, преддог тај и сву његову аргументадију са ,.законитим председником" и „правии старешином," — жнкб с 8|| ј 8 администратору Јовану Ђорђевићу, — назове „фразирањем," нпразумевањем канона и неиознавањем разлике између Синода и сабора и т. д. Јер, забога, какви би то канони били који би забрањивали оно што је један Хадик хтео, а одређивали оно што Хадикови официри нису хтели! 48 Такав аргуменат износили су и наши народни, нрваци 1870 — 1872., да оправдају тадање саборисање за време седисваканције, позивајући се наиме на то, штоје сабор 1869 још за живота патријарха Маширевића одобрен и сазван. Дакле, аргуменат и8 арсенала ђенерала каваљерије грофа Хадика! 0, да красних ђака дивног учвтеља! Међу њима и јесте место Димитрију Гуварцу, !-ојк би такођер хтео да оправда саборисање 1870/1. тиме што је то саборисање било само наставак ,раеулог" сабора што га је сазвао патријарх, те га је Стојковић, као администратор дакле, могао наставити. 0 поносни Срби Хадици XIX. и XX. века, о љубитељи насиља и незаконитости, о ноклоници државие силе и иадмоћи! 0 чудни ли браниоци своје цркве, њезиних закона и слободе, њезиних и народних црава! ^Само што се ти процеси требали и имали "решити у Синоду, који је првобитао и одређен био за 1778. г.

дика,, који су на страну одгурнуте; који су управ стављене нод судску истрагу, не знајући ии од кога су управ тужени, ни зашто су све тужени." „Комесар је руководио сједнице, он је одређивао дневни ред и узимао је, што но ријеч: неку с коца, а неку с конопца. Лдминистратор Ђорђевић није се ни жив чинио .... Сви закључци иду у главном на то, да се што већма скучи митрополитска и еписконска власт а држава да се што већма утврди и над народом и над црквом. Та комесар је захтјевао, нека Сабор закл.учи, да ХоФдепутација поставл,а свештенике на парохије и да у конзисторијалне сједнице долази сваки пут по једап ОФИцир. 60 И, иоред свега иаведенога позивати се иа тај, и на такав сабор, који је, свестан незаконитости саборисања без митроиолита, тражио, да нре свега изабере митронолита, а којем државна власт није то дозволила него је она саборисала са тим сабором и без митроиолита, а ради својих државно-иолитичких теиденција ; иозивати се, велим на тај и на такав сабор, на којем је комесар председавао и „онако солдачки зановедао," а на којем су епискони од државне власти били „на страну одгурнути," — значи заиста, или незнати или невермати законодавство и канонично учеље своје нркве; значи или „непознавати историју иашег народа на овој страни," или : познавати ту историју, али — не говорити истину. Познавати историју, па данас осуђивати оне који се позивају на тај сабор, а сутра се и сам позивати. на тај исти сабор, значи и титрати се са истином, али — титрати се и са самим собом. А тако чини г. Д. Р. Он се је у „Осврту" позвао и на сабор од 1790. Он, реномирапи канониста на почетку XX., века, дочим је ј'нп неумрли Сава Текелија у својој автобиографији паписао : „Не знам јс ли резолуција за Сабор била већ издата или не (јесте), кад Цутник на пречац умрс у Бгчу, па су говорили да су га будто (тобоже) Маџари отровали, да са тим одузму Србљем ираво држати Сабор, него ламо за избоЈЈ митроиолпта." 6Т 5» Карловачко Владичанство. II. стр. 70—77. 51 Карловачко Владичанетво > III. стр. 9У.