Српски сион

Мзвешћу иред г. Д. Р. главом њега самога — „с мишљу и персоном". У расправи својој: „Регуламенти од 1770. и 1777. год. и деклараторија од ! 1 779., 38 рекао је г. Д. Р. и ово: „Наши народни прваци из новијег времена пе познавајући историју нашег народа на овој страни, не једном се позиваше на народни сабор од 1769. год. како су и на љему прво расправљана народно црквена питања, на се тећ на свршетку предузимао избор митрополита, те захтеваше то исто, а кад им сс допустило и радише, а не знадоше, како је тешко било народним посланицима 1769., што им се није доиустило , прво бирање митрополита, па тек носле расправљање и да је то још по смрти Ненадовићевој наређено било због тога: „што ће се тим — као што рече царица — радије сваки владика покоравати мојим жељама, и погоднији бити при расиравама саборским , јер ће се сваки падати, 89 да ће постати митрополитом, с којим је звањем скопчана и велика част и плата." 40 (Швикер, стр. 243.). „Да се и нашем сабору 1870 — 1872. није дозволило, да без митрополита онолико (колико?) дуго саборише, већ да се настојало, да се одмах по смрти патријарха Самуила Маширевића, обавио избор иатријарха; питање је, да л би се и онда онако (како?) саборисало?" ... Дакле, кад се народни прваци позову на сабор 1769, онда је то непознавање историје нашег народа; а кад се на исти сабор, у истој намери и са истим смером*' позове г. Д. Р. онца — да молчитх цео род људски и да стонтх со ст()арл1х и тр«» што/их нред тпм егземпларом ћудлл1вости, превртљивости, недосљедности и титрања са историјским истинама. И с таким историчарем, и с таким егземиларом да се дисиутам ?! Браниоци саборисања о црквеним ства88 Ново Врене бр. 3 ех 1893. 39 Ох, само да тога надања није никад било, и да га не буде! 40 Иди, као што је Грбић добро нревео: „даће добити око толико угледно и издашно достојанство." (II. стр. 69.) А после којих је речи Швикер додао: 1п <1ег Тћа1 №Ш'<1е (Зигсћ Љезе УегвсМећипо; (1ег Ме1гороН1еп\уаћ1 <1ет 1с. к. Соп^геаа.-Сотппзваг еп1 тгкаатег Неће1 <Пе Нап<1 ^ецећеп, ит <1атјк сИе НаИип^ <1ег ВсзсћоСе аи 1еп1сеп иц<1 аиГ 1ћге Еп^асћНезаип^еи ЕтГ1и88 ги пећтеп (стр. 243-4). 41 „Оиврт" стр. 29. 30.

рима за време седисваканције треба једаред за свагда да одбаце из руку својих оружје као шго је нозивање на сабор 1769., јер тим оружјем сами себе секу. Доказано је, наиме, да је држање сабора тога било дозвољено после многих молби митрополиша блаженоупокојеног Павла Ненадовића још 1768., и то, као шго казује Јиречек, 42 по савету гроФа Хадика, који је тиме спречио држање Синода 1768, сигурно зато, да се не би у њему решиле наручене тужбе против митрополита и епископа, него да се оне изпесу пред сабор, на којем су оне комесару Хадику требале ради постизавања иознатих сме рова државних Фактора, као што су му добро и догале 1769. Доказано је надаље, даје носле смрти Ненадовићеве: уегзаттеИе МаИоп, тН §ете1П8сћа1Шсћег Етуегв^агнЗпиа е1пбћттј§' молио ги§1е1сћ ит сИе Ег1аићп188 гиг А 1 јћаћип§ етег пеиеп Ме1горо1ћеп; но да та молба није задовољеиа. 43 Доказано је, да је већина тога сабора 1769. тражила, да се пајире изабере митроиолит, а онда, ПОД ЊвГОВИМ првДСедНИШТВОМ да се иредузму други иослови, И г. Д. Р. је тај захтев саборске већине некад споменуо 44 Али, зато је ипак у „Осврту" (стр. 30.), опет из љубави према истини, рекао, да је епископат на саборима 1769 и 1790, без икаквог ириговора учествовао." Рекао је то, ма да и Швикер, вели, да је тадањи епископ Темишварс.ки Вићентије Јовановић Видак, који је био „вођа конгреске опозиције," 111 Матеп с1ег јЈапгеп КаНоп аасћ посћ с\еи Ап1га§ §;е81ећ, (Заез уог а11еп апс!егеп Соп§ге88 ОезсћаДеп е1п дегзШс/т 01шћаи/р№ /и \уаћ1еп зеј, ит сЗГе ^аћопа1дедеп81апс1е (ћезез Соп§те88ез ип1ег етет тгЊсћеп УогзШгег \ г сгћапс!е1п ги кОппеп." О томе захтевању сабора казује и Грбић: 48 Ас1епта881^е Г>аг81е11ипј*. стр. 28. 43 Швикер: РоНИвсће 6еас1псћ1е Дег 8егћеи 1и 1Јп^агп; стр. 242. 4 } „Ново Време ;< . Бр. 3. ех 1893. 45 Јер се онда већ није допадало у Бечу, да се митрополит назива сари4 паИоша, а који је назив нарочито и забрањен Вићентију Јопановићу Видаку нј Ј вишим отписом од 4 јуна 1779, који ји отпис ексхибиран у Митрополији нод бр. 254., али којег отписа данас у архиви нема.