Српски сион

В Р ЛО. „6МСКИ СИОН> С ТР. Ш Додатак 20. броју „Српског Сиоиа" за годину 1901.

власти без разлике подлеже држагшом белеговању, — то се нисац ових чланака обратио своме пријатељу, који је данас судац код највишег Финансијског судишта у Будимнешти, а уједно је припозиат авторитет у пристојбепим и биљеговпим стварима, те му је разложио своје пазоре, да се на супрот закону од год. 1868. пе морају данас белеговати бракоразводие парнице ни код римокатоличких конзисторија у Угарској тим мање, што се при разводу тога брака код грађанских судова већ морају давати ирописане белеге. Одговор је гласио: „ Имаш траво, таки случа] исшина још пије био овде, па највишем фипантјском судишту, али ако дође, реши&е се у шоме смислу, да бракоразводне иарнице код католичких и иравославних конзисторија у Угарској не иодлеже више државпом белеговању исто шако, као шшо, др■■ жавпом белеговању не иодлеже ни иресуде часних и изборних судова (Ећгеп ипс1 ЗсћГеАздегШе) којих, извршсњс држава на себе не \ирима."

Још нешто о еабореком изборном реду од 1870)1. (Поводом „Осврта Димитрија Руварца".) (Наетавак) VII. Као што су се неки још 1790. позивали на сабор 1769., да „оправдају" саборисање о црквеним ноеловим/1 за време уиражњене митроиолитске столице, позивали су се пријатељи и браниоци таког саборисања на оба ова сабора и г. 1864. и 1870. до 1872. Позивају се још непресгано, и ако је то позивање као неосновано не једаред доказано. Г. 1864. доказао је ту неоснованост тадањи архимандрит блаженоупокојени патријарх Герман Апђелић. 1Бегове речи истина, не питајући за претходну дозволу г. Димитрија Руварца — цитирао сам у својнм прошлогодигањим чланцима (стр. 56.). Споменуо сам том нриликом, да, радп разумевања саборисања тих сабора за време седисваканције, треба имати на уму при-

лике и узроке у којима и због ко]их је такво саборисање било, а које је прилике и узроке изиео и нрерано унокојени протојереј Манојло Грбић у своме делу „Карловачко Владичанство". Но г. Д. Р-цу не би „комарац музика". Њему се смрче нред очима кад је видео да се позивам на Германа Анђелића, и онога у почетку сабора 1864. Њему завриска срце кад је видео, да сам отштампао чувени говор тога — за мене увек блаженоуиокоЈенога — Германа Анђелића од 1864. Можда и за то, што га није отштамиао он. А да те то учинио он — и чудим се да није — онда сигурно не би тај Герман био само „шарогапатачки јурат" ; сигурно онда не би г. Д. Р. потезао о њему ствари и питаља, која нису била предмет мојих чланака, а о којима и кад буде говора, не ће бити ни кадар ни достојан г. Д. Р. да суда изриче — него би му и онда клицао п слава и , као гато му је клицао, кад је ирегатампао његово „Оргоуггепје па рпја!е1јз1а ос 1§ оуог Бга Р. бИјша; 34 него би му и онда тај Герман био „гаарошпатачки јурат, коме је, још као Григорију, борба била забава драга, а још милије сакрушиши врага. 1135 Но кад томе г. Д. Р-цу, такоме историчару од истине и такоме канонисти од јевронскога гласа и значаја,није ништа шго је рекао умни Герман; и кад томе и таквоме г. Д. Р., неће можда вредити ништа ни оно, што је рекао чувепи др. Теодор Мандић (в. чл. VI.), онда ми пе остаје друго ништа, него да пред њега, изведем највећи авторитет „у нознавању историје нашег народа на овој страни", који је оно, у својој скромности, сам о себи рекао 86 , да је: „од скију наших свештеника највише нисао о нашим црквено-народиим стварима, при чему се увек држао истине; који се у том ногледу може мерити са свима нашим људима, који се баве тим стварима; који познаје као мало ко историју данашше народно-црквене автономије". 37 34 Дрохобецки, Штросмајер, и Анђелић. Земун. 1893; стр. 37. 85 ПнА. стр. 35. 36 Ивјава протојереја Д. Руварца пароха Земунеког од С .Туна у 46 бр. „Новог Времена" ех 1897. 3 ' Као што је н. пр. показао „историчним расветљавањем" „Иоетанка и раавитка" те автономије.