Српски сион

с! тр . 324.

„СРИСКИ СИОН."

код римокатоличких светих столица нити је једиака, нити је устаиовљеиа иракса у иогледу белеговаља. Код једних се белегује, а код других не ; само што римокатолички црквеии органи не врше нигде бефундовање, пего остављају држави, да љени органи бе<1>ундују, ако шта за нотребмо нађу, а странкама остаје ираво, иротив тога се тужити код падлежних Финансијских власти. — У реФормата обе вероисновести у Угарској, т. ј. код калвина и лутерана, налази се законом гараитована и статутима орнапизована иотиуна црквеиа автопомија са установљеним разпим вишим и пижим црквеним властима. У реФорматској автопомији се не белегује ни једаи подиесак, управљен на ма коју нижу или вишу љихову црквепу власт И тај је иосгунак у реФормата сасвим коректаи и одговара потиуно закону. Дужност белеговаља заведена је први нут у Угарској царском иаредбом од год. 1850. Том се наредбом укида плаћаље разних такса, које су дотле код угарских државних и црквених власти за службоваља наплаћиване. Том је царском наредбом укинуто и плаћаље такса нашим конзисгоријама, које су прописане у конзисторијалној системи од год. 1782. Државно белеговаље заведено је на ту цел: да се отуда паилаЛују иојвдипе власти за свОЈе служиовање и да се иоједини акш од државе за звапичан иризна и извршење његово од државе гарантује. Наше црквепо-автономне власти држава никако не издржава и из тог разлога ноднесци и одлуке наших црквено-автономних власти не би подлежале државном белеговаљу; али у колико држава тим одлукама државни аутеатицитет даје и љихово извршеље на себе нрима, — онда такве одлуке и ноднесци услед којих су донесене, иотнадају редовно државном белеговаљу. Кад је год. 1865/7 иовраћен угарски устав, доиесен је год. 1868. XXШ. зак. чл., којим се аустријски белеговни закон од год. 1850. са неким допунама у крености задржава. У том новом угарском закопу се у 19. §-у прописује, да у брачним парницама сви чоднесци и иресуде

Б р . 20.

иошиадају иод државно белеговањет, било да се те парнџце ма код којих судова рас• ирављале и рсшавале буду. До год. 1895. т. ј. кад је заведен грађански брак, ре* шавали су грађапски судови бракоразводпе иарнице за реФормате и Јевреје; а иравославни и римокатолички судови за своје следбеиике.- Пошто је држава признавала нравоваљаност бракоразводних пресуда иаших и рим^католичких духовних судова и пошто је извршеље љихово гараотовапо, то су се акта бракоразводпих иарница морала белеговати код наших и римокатоличких конзисторија исто тако, као и код грађаиских судова. Протестанске црквепе власти немају и иису имале нраво решавања бракоразводпих париица, пего су решавале само своје унутрашње црквене, школске и Фундацијопе адмииистративие нослове; а како ее ти послови ие врше нод сигиатуром државпом, то не подлеже државпом белеговању; зато у реФорматској црквеној автономији у опште и нема државног белеговања. Из тога изалази: да су и у пашој шродно-цжвено] автономији белеговању иодвргнуте само бракоразводне иарнице; поднесци и решења иак у свима осшалим црквеним, школским, фупдационим и адми■ сшративним стварима не иодлеже пика• квом белеговању. Међутим од 1. Октобра 1895. г., од како је у Угарској устаиова грађанског брака заведена, — бракоразводпе парнице само код паших конзисторија у Хркагској и Славонији нодлеже државиом белеговаи»у, јер тамо још влада црквени брак, а држава га својом сигнатуром усваја. Код наших пак конзисторија у Угарској не треба давати више белеге на бракораводне парпице, јер црквени брак и разрешеше црквеног брака Угарска смагра данас за приватпу ствар, која је за н>у сасвим ирелевантна, а на такове но држдву иидифврентне ствари, иисмо дужни давати државну белеговину. Пошто нак нри свем том што је у Угарској заведеп грађ брак, а иије укииут 19. § биљеговпог закона од год. 1868, по коме бракоразводне нариице код свију ДАЉЕ У ДОДАТКУ