Српски сион

вр. 20.

„СРПСКИ СИОН."

С тр. 3^3.

племениту мисао и жељу пок. Милош Бајић, иоставши меценатом српске ноносадске гимназије, даровавши јој 100.000 фор., да се из тога новца подигне нова гимназијска зграда. Ако би ко запитао: »А шта ћемо са Иоиосадском и Панчевачком вишом девојачком школом?" Ми би одговорили: Као што им је била у први мах интенција да у нрвом реду послуже оне интересима и образовању мештана, па даље и околице, тако могу оне и даље остати својииа тих места, која се и тако ево морају збринути за свој фонд, за који се требало пре двадесет и толико година збринути. Оне нам никад не Ле бити на одмет, а буде ли ипак дошло дотле, да се баш не могу саме о свом трошку и свом фонду издржавати, наше Српкиње опет зато не ће бити без својих виших школа, јер ће више и опћенито и стручно образовање стицати у два српска виша женска просветна завода у Ух^арској и Хрватској. Ти би просветни заводи требали да буду: српске женске ирсиарапдије у Сомбору и Горњем Карловцу са својим виитм девојачким школама у Сомбору и Загребу. На завршетку ових мисли о нашим вишим девојачким школама молили би баш оне наше јавне листове, који данас толико очајавају због судбине наших виших девојачких школа, да сваком згодом чине своју патријотску дужност, позивајући свој народ на дарежљиво прилагање и принашање на олтар и ових просветних завода наших. Нека чине то с више љу-" бави или бар с оном љубављу, с којом су у исто време сладили српском народу и читаве рекламе стварали, а тиме и пута утирали „циркусима" из света. Та, добар је наш народ и радо ће послушати своје јавне листове, као што их је радо послушао и у најновије време, кад је листом поврвио у „Барнумов циркус и , који је из јужних крајева Угарске, гдо је претежнији сриски живаљ, однео најмање 30— 40.000 форинаша чистога сртскога повца. X. М.

Неколико практичких питања о одношају наше овостране цркве према држави. Од Ђуре Вукичевића, II. Да ли поднесци код наших црквено- автопомних власти подлеже државном белеговању или не? Наше централпе црквено-автоиомне власти у Карловцима учиниле би заиста једио добро да па чисто изведу по наш народ врло важно материјално питање: да ли аоднесци код наших црквено-автономних власти иодлеже државном белеговању или не? Наше централпе црквено-автономне власти иису издале никакво упутство нижим црквено автономним властима, како у том ногледу треба да ноступају; а због те неизвесности се лепе силне белеге на ноднеске, који пе нодлеже никако белеговању, а нроиушта се белеговаље тамо, где је потребно, те се странке тиме неизмерно из незнања оштећавају. У бачкој и вршачкој дијецези код наших епархијских власти не белегују се пикад ништа, нити ко узима налазе (ВеГипс!, 1е1е1), У будимској се дијецези дапас такође ништа не белегује, али су се бракоразводне парнице белеговале до 1 октобра 1895. У темишварској дијецези се ностуна неједнако; белегује се и не белегује, како ко мисли да је иравилно. У пакрачкој и горњо-карловачкој цијецези белегује се само бракоразводпе парнице, али органи еиархијских власти не узимају никакве беФунде. У карловачкој архидијецези се нак и сувише строго поступа с белеговањем јер не само што се белегују сви списи бракоразводних парница, него наши авгопомни органи бефундују шта више у корист државе, па и тамо где белеговању у опште и нема места, а иису никако ни иогвани, да врше дужностн државпих Финансијских органа* Мећутим нијепи код римокатолика мпого боље ; и код њих се код свију дијецеза налазе епархијске конзисторије, такозване свете столице са означеним делокругом, у који спада паиме и суђење у брачним нарницама на развод од стола и постеље. И * Даиас то не бива више. Ур.