Српски сион

Стр. 312. „СТДСКИ СИОВ'. Б е. 20.

Кака су просторије у здању, где су сада смештена звања врховних нар. цркв. автономних пласти, логлшшто пак за разгранати посао код кн.иговодства и бдагајнице нар. цркв. фондова и заклада, у сваком погледу малене и незгодне; како је у изгледу , да ћ.е се према развијању зваи. послова и снаге тих звања за гераће или дуже време морати умнолгити, и како се назиђивањем још једнора (другога) спрата на сад. здању за 20.000 — 25 000 фор. не би пости1\ло оно, што се жели, а нарочито кад се узме у обзир, да је крајње време, да се сагради и дворана за држање седница нар. цркв. сабора са побочним просторијама као и да се и сви органи врх. авт. власти концентригпу овде (главни школски референат, фискал, надзорник н. ц. добара и т. д.) одлучио је саб. одбор, да се сагради засебно здање за та зварва и н. ц, саборницу са припацима (С, О. 2568(103. ех 1898.) и учпнио потребна расположења за сачињење грађевног програма, плана и предрачуна као и ради стручног прегледа истога. Зграда би се имала подићи на земљишту, које је првобитно било одређено за зграду богословског семеништа. За ово би се имало друго сходно место набавити. Сконтровање благајнице н. ц. фондова и закада обављано је редокно за ове две године. Главпица нар. цркв. (ропдова и заклада износила |е крајем: 1896 год. -- ' — — — — 7,797.206 фор. 30 нов. 1897. „ _____ 8,100.490 „ 05 „ 1898. „ _____ 8,351.592 „ 07 „ те се показује, да је за последње две године нарасла са преко 554.000 фор. авр. Б. Уирава и надзор сри. ирав. иар. цркв. добара. 1. Мишроаолитска добра. Савезно са наведеним подацима код резиденцијскога фонда имам част овде додати у обзиру саме митрополитско-патријаршке резиденције, да је, обрачун између предузимача градње и всл. саб. одбора коначно обављен тако, да исти предузимач нема више ништа да потражује на тај рачун (услед одлуке С. О. 2509 1102. ех 1898.) Одлуком бр. С. О. 5207Ј1338. ех 1897 је учиљено расположење, да се прегледи властелинство даљско. Обзиром на то, што је на посед митрополијски у каћко-ковиљском риту (VI. залив) ради реконструкцпје насапа ритских залива бр. П. III. и IV. знатна свота (око 40.000 фор.) била набачена, која свота се, по што је осем редовних овопредметних терета и издатака прописана, има сматрати као инвестиција реченога поседа, те која не може падати на терет само садањем гглодоуживаоцу, 1Б. Светости господину патријарху, него свагдањем архијепископу, митрополиту-патријарху, по што је то инвестиција у корист реалитета, која ће нарочито тек касније показати благодетне последице дозвољено је, да се из нар. цркв. фондова даде 4 % ануитетни зајам од 40.000 фор. са одређеним роком отплате, коју одлуку је благоизволило Пзегово ц. и ап. кр. Величанство под 5. јануаром 1898. најмилостивије одобрити тако, да дужност отплате за горе одређени рок терети свагдањега архијепископа митрогтолита и патријарха као плодоуживаоца реченога поседа. 2. Еиискоиска добра Одлуком бр. С. О. 5867.(1925. ех 1896. установљену епископску дотацију на шест година дана (1897 —1902) са год. 11.800 фор. авр. сваком епископу