Српски сион

Б р . 20. „СРПСКИ СИОН.« С тр . 315

узајми без камате 3000 фор., по што му је то лето изгорело жито и пића за марву. Ради изведења генералних оправака и нових градња на цркви манастира Шишатовца, даље на манастирском здању и око канализације, дозволио је всл. саб. одбор истом ман. Шишатовцу осем одлуком бр. С. О. 4359.[1479. ех 1895. 10.000 фор. а. вр. и бр. С. О. 3089.(1053. ех 1896. 4500 фор. као што сам споменуо у извештају од 1896 год. — одлуком од 12. (24.) јуна 1898 бр. С. О. 3838Ј1317. још и зајам од 5588 фор. 75 нов, авр. из соиственога иметка на коначну исплату свега овопредметнога посла и то под погодбама, као и код прве две своте; ну замерио је управи истога манастира, што је без одобрења надлежне власти оправке у већем размеру извести дала и установл>ену своту оправака тако знатно нрекорачила. Одлуком бр. С. О 3874 1319. ех 1898. дозвољено је изведење најпотребнијих оправака у ман. Базјашу. У својој одлуци од 14. (26.) децембра 1898. бр. С. О. 7440Ј2080. не дотичући се духовне стране овога питања — изјавио је всл саб. одбор као врховна нар. цркв. автономна непосредна надзорна и контролна власт над срп. нар. цркв. добрима (саб. устројство, §. 22. г ), да се јеромонах Г. II., који је с јесени 1898. постављен за привр. управитеља ман. Војловице не мозке постављати у опће за управитеља над нар. црквеним, дакле ни над манастирским добром, те ни над добром манастира Војловице и да би се исти имао са поменутога места уклонити, по што се већ пре тога показао пошиуно несиособним у управи и руковању срп. нар. цркв. иметка. Уједно је пријављена ова ствар св. архијерејском синоду у погледу на духовну страну овога постављања. Питање о исушењу баре манастира Фенека ради получења плоднога земљишта било је такође предметом одлука всл. саб. одбора; ну то питање до конца 1898. није приведено коначном решењу. Најпосле што се тиче манастирских рачуна има се ово навести. Стање прегледа манастирских рачуна концем 1897. и 1898. не може се назвати повољним с тога, што за те две године није финалисано само нешто рачуна; а узрок овом је та прилика, што је — по што нема надзорника нар. цркв. добара — преглед ових рачуна додељен књиговодству нар. цркв. фондова и заклада, које поред осталих прешних послова не може да употреби довољно времена на преглед. Ну ипак је овај преглед при концу 1898. био доста опсежан и за почетак 1899. је поднесено на финалисање односно за даљу одлуку 47 рачуна. Иначе што се тиче у опће поднашања манастирских рачуна на финалисање од стране архидијецезанскога и осталих епарх. администр. одбора, то треба да су до сад иоднесени рачуни бар до укључпо 1897. Рачунајући тако није поднесено саб. одбору 34 комада (године) рачуна. што показује, да је заостатак мањи са 4 рачуна него концем 1896. (С. О, 1569.(2. ех 1897.) По епархијама, распоређено стоји овако : Архидијецеза са четрнаест манастира није поднела — 17 (-)-б) ком. Еиархија бачка са два манастира поднела је све. ЕиархиЈа будимска са једним манастиром није поднела — 4 „ Еиархија вршачка са три манастира није поднела — — 12 „ Еиархија горњо-карловачка са једним манастиром није поднела 1 „ Еиархија иакрачка са три манастира поднела је све. Еиархија шемишварска са два манастира поднела је све. Неиоднесено из целе митрополије свега 34 (Ч~®) ком '