Српски сион

Грчј 20

„СРПСКИ сион

С тр 317.

Пре него што завршим овај свој понизни извештај имам част навести још и ове податке. Свој рад у другој половини 1897. год. обавио је всл. саб. одбор у три седнице, које су трајале 11 дана (целе 1897. год. било је шест седница са 24 дана); допесено је пак у тим трима седницама 2206 одлука (целе 1897. год. донесено је 3.377 одлука.) У 1898. било је 4 седннце са 17 дана. а донесено је 2.621 одлука. Ушло је у уруцб. записник: 1896 год. — — — — — — 5983 ком. поднесака 1897 „ _ 7986 „ „ 1898 „ ______ 8889 „ Всл. саб. одбор донео је за цело време својега званичења (до конца 1898.) 15.498 одлука. За то је време ушло у уруџб. записник: 43.598 комада поднесака. На све пређашње саборске одборе спада 10.478 одлука (— 5.020) и 26.302 ком. поднесака (— 17 295.) На самом завршетку пак имам част учтиво известити, да је прека потреба, да се осем протоколисте саб. одбора (и школ. савета), који уједно има дужност да пази и на отправл>ање званичних писама и др., системизује н место одговорнога отиравника, чија би дужност била уједно и то, да води књигу о таквим списима, код којих је у питању држање евиденције рокова, тако да би се могло у свако доба имати тачна прегледа, докле је који предмет дошао и односно где се налази, пре него што је окончан, те да се тим начином отклони за времена и могућа штета од нар. цркв. добра и др. Према данашњем броју званичничких снага и према многом послу није могуЛе водити такову евиденцију, него се мора крејирати за тај посао одређено место са тачно обележеним делокругом. Онда се не ће моћи догодити, да који подложан орган пе одговори налогу всл. саб. одбора 4—5 година дана или можда никад То званичничко место би се могло одмах системизовати; јер би се и у садашњој саб. одборској писарници могао исти орган сместити. Плата би му могла бити једнака писарској. Молим, да всл. саб. одбор изволи узети овај понизни извештај на знање и у поводу садржине истога извештаја донети сходне одлуке своје. У Карловцима, 28. августа (9. септембра) 1899. год.

НЕЗВАНИЧНИ ДЕО. Наше „Више Девојачке Школе". На основи 38. зак. чл. §. 80. из год. 1868. наумила је угарска влада да дигне на што виши ниво женско васпитање у Угарској. У први мах врло се мало јавл>ало у Угарској оних, који су тежили за женским васнитањем. Новосадска српска иителигенција или боље рећи новосадске српске госпо^е биле су међу првима у Угарској, које су пригрлиле више васпитање женских у свом месту и у свом народу. Доказ је тому опа патријотска нредставка, коју су новосадске српске

госпо^е поднеле 18. маја 1870. српском Народноцрквеном Сабору ради вишег васпитања женскога подмлатк. Имена тих покретачица су: Софија Пасковић, Јустина Кода, Ана Демелић, Анка Павловић, Јулијана Радовановић, Ана Милетић, Илма Јовановић, Александра Маринковићи Савка Суботић. Тој се молби придружила и новосадска српска црквена општина, која је на предлог саборског посланика Бга Светозара Милетића такође замолила Народноцрквени Сабор у Карловцима да оснује вишу девојачку школу. Црквена ће општина дати заводу зграду и потребну опрему. Милетић је у Сабору говорио у при-