Српски сион

П VI ЈО.\УХ«Ји ^Л1У4Ц

Г)Р. XV.

лог подизања ове врсте просветнога завода у Срба и умолио је Сабор, да прихвати ову патријотску тежњу новосадских госпођа и новосадске српске црквене општине, те да се отвори у Новом Саду виша девојачка школа. Сабор је уважио истакнуте разлоге Милетићеве и оне у представци и закључио на предлог извештачев да се отворе више девојачке школе у Панчеву, Новом Саду и Сомбору, а уједно је упутио просветни одсек да изради статут за те школе, који је кр. угарски министар просвете и одобрио својим отписом од 17. јулија 1872. бр. 17565. Тако су у Школској Уредби за српске народне школе г. 1872. изишла и она наређења, која се тичу наших виших девојачких школа у Н. Саду, Сомбору и Ианчеву, а у §. 11. те уредбе, где је реч о материјалној егзистенцији тих завода читамо ове речи: „За издржавање ове више дев. школе има се у дотичној општини шшо скорије образовати један особити фонд. И дотле докле тај фонд не буде у стању подмиривати редовите трошкове око издржавања такове школе девојачке, дужна је свака дотична предименована општина у средини својој потребно школско здапије и нужне просторије набавити и са нужним намештајем, учевним средствима и другом потребном опремом из сопствености своје снабдети — а плаћање учитељског особља подмириваће се из српскога народнога просветног (клирикалног) фонда." и доиста клирикални фонд врши ту своју дужност од 1874. год. дајући на издржавање виших девојачких школа према исказаним потребама њихових патроната припомоћ, која је 1875. год. почела са 5595 фор. Доцније је та припомоћ постајала све већа, тако да је просечно издавано из клирикалног фонда на наше више дев. школе у Н. Саду и Нанчеву око 9000 ф. а сомборској само 840 фор. Тако је трајало то до 1893. год. Од те године потребе су још веће настале и клирикални фонд мораде издавати сада вишим дев. школама у Н. Саду и Панчеву преко 10.000 фор. годишње, а сом-

борској још 840 фор. Год. 1895. издано је новосадској и панчевачкој вишој дев. школи 10.406 фор., а сомборској 1560 ф. Од год. 1896. издавао је клирикални фоид вишој девојачкој школи у Н. Саду и Панчеву просечно иреко 10.000 фор. год., а оној у Сомбору редовно од сад 1200 ф. Кад се сабере сав досадашњи новац, који је клирикални фонд издао на издржавање виших девојачких школа у Н. Саду, Панчеву и Сомбору, онда се може јасно видети да припомоћ од 1874.-1901. износи преко 270 000 фор. Све ово констатује двоје: С једне стране истрајност нашег клирикалног фонда, који је поред толиких својих терета пуних 27 година истрајао у испомагању и прилагању свом на олтар просветнога иапретка нашег женског подмлатка, а с друге стране родољубље и прегалаштво тадање српске интелигенције а уједно клонулост потоње генерације у овом нитању. Тај дакле немар, који се за ово 30 година показао на онима, који су у првом реду позвани да обезбеде живот наших виших девојачких школа, тај немар биће узрок укидању, ако се и у дванаестом часу не збрине за сигурнији извор даљем животу њихову. Да су наше просветне потребе остале исте, које су биле у зачетку осниваља виших девојачких школа, још би нам клирикални фонд могао и даље подмиривати потребе око издржавања наших виших девојачких школа. Али сви наши просветни заводи дакако да нису могли остати на истом нивоу, на ком су били седамдесетих година. Унапређивање њихово и савршено усавршавање према осталим сличним нросветним заводима у нагпој монаркији и иначе изазвало је и веће потребе, а то све морао је подмиривати једино клирикални фонд. Не ћемо овде да износимо бројене из извештаја о нашим народноцркв. фондовима за ово тридесет, рећи, година, који би нам најбоље могли то све показати. Који год загледа у те извештаје видеће и увериће се и сам.