Српски сион

Б р . 21.

С тр . 347.

што мислим; зашто да својим мишљењем, ако је могуће, не припомогнем гато бољем и за цркву кориснијем издању конзисторијалне уредбе, кад ке државпа власт, силом своје власти, и без мога мишљења исту издати и октроисати, можда гору и опаснију него поред мога мишљења. Но што је мислио и како је размишљао тадањи администратор Мојсије Путник, шта да нагађам кад ми нико потврдити не може јесам ли и ногодио. Он је, и ако не иредлог, али своје мишљење поднео: како би ве% тстојалу Конзисторијалну уредбу требало исправити. А подносећи и то мишљење он се је огрешио о каноне и канонску забрану предузимати за време седисваканције ма који важниЈИ посао, који се тиче целе црквене области. Али, зар та погрешка његова има за г. Д. Р. више „крепости и снаге", него ова канонска забрана? Не да, она за њега, г. Д. Р ца, данас не постоји, и ако је 1892. г. ностојала. А за кога та канонска забрана не ностоји, односно коме канони који о тој забрани говоре, немају „крепости и снаге" за наше саборе, него само за Синоде; и напослетку коме пукне у памет да данас каже „има" а сутра „нема", као што је то чинио г. Димитрије Руварац, — тога би се требало проћи, јер с њим поп ез1 сПзри1ап(3ит. Али, кад сам већ . . . оволико рекао, онда аргуменат г. Д. Р-ца са Конзисторијалном Системом, њезиним ностанком за време администратора (1782. г.) и на предлог тога администратора, остављајући заслуженој судбини, да кажем коју и о оној тајанственој још конФеренцији одржаној 1850/1 у Бечу, под председнишгвом натријарха ЈосиФа Рајачића, а на којој је та кођер г. Д. Р. опрљио дебела крила свога нренисивачког писарског духа.

Над самртним одром | Јована Јаношевића почасног протојереја и пароха Осечког. Побожни Хришћани, Тужни зборе! Ево нам сведочанства, да је човек као трава: дани његови као цвет иољски, који цвета, предвета, увене и онане ! .. . Ево нам доказа, да је

човек „38/ИЛА и шпмх", па био он ,,Ц<ЦЖ или коннх, когатх илн оукогк, пракедникх иии грФшникх". Судба је за свакога једна : што се роди, и умрети мора. Оче и брате Јоане! Беле руке твоје, које су преко 40 година у овом храму бескрвну жртву Богу приносиле и нас благосиљале, укочено се скрстише на грудма твојим. . . уста твоја, која су исто толико време реч Божју оглашивала и проповедала, занемила су... бистре и ведре очи твоје, које су се преко 70 љета наслађивале носматрањем премудрога дела Божјега — белога овога света — склопише се да се више никад не отворе. Ти си преминуо. Добра душа твоја пошла је на далеки пут у — дворове Божје.. . а за час два па ћемо и љуску њену — трошно старачко тело твоје — предати мајци земљи, од које је и постало. Ми, духовна деца твоја и браћа твоја, окуписмо се ево овде око самртничког одра твога, у ком „безгласан и бездиханан " почиваш, да ти потоњу пошту одамо. .. да те до вечне куће отпратимо. Заслужио си ти то од нас у пуној мери. Јер многога си од нас крстио и венчао, многима наставником вере и добрих дела био... многоме си оца и мајку, брата и сестрицу, верна друга ил' невино чедо онојао и до хладна гроба испратио. И мене си многим задужио: и с мене си праотачки грех санрао. .. и мени си учитељем и нашег лепог црквеног нојања био. . . и мени си брачни венац на главу метнуо... и мени си најзад добру родитељицу моју и честита таста мога а негдањег друга твога — проту-Лазу — опојао и до оног села невесела — штоно наш народ рекао — испратио. Па ево, данас дође ред на мене, да над одром твојим љубав вратим. Боже! Доиста су неиспитани пути промисла Твога! Све ми се чини и види, као да си моје недостојинство с оне мртве страже Срнства и Православља пре чегири године овамо зато и довео, да се честитој старини овој за његове услуге при овом свечано-тужном моменту одужим са ове две три речи моје... са овим нотоњим опроштајем мојим! Па како да се онростим с тобом, оче, брате и доскорашњи саслужитељу мој ? Какав венац да ти ја положим на самртни одар твој ? Свештенички живот и рад твој богат беше врлинама. Па од тих врлина, дозволи ми, да ти сплетем венац ИЈукАдаЈЛНПИ — неувели и да га положим на одар твој !