Српски сион

С тр. ^34.

„СРПСКИ СИОН."

Бр. 31.

сокосл. саборског одбора у другој половини 1897. и у години 1898. — имам част поднети всл. саборском одбору сној понизни извештај о раду његову за време од 1. јануара 1899. до 31. децембра 1900. године. Ире него што бих прешао на приказ рада високославног саборског одбора за то време по гранама његова делокруга, слободан сам истаћи, да се у години 1899. и 1900-ој није састао високи срп. прав. нар. цркв. сабор, те није ни нов сабор. одбор изабран, услед чега господа чланови сабор. одбора од 1890. врше своје чланство и даље до избора новога саборскога одбора у смислу §-а 21. саборског устројства од 14. маја 1875. године, као и сходно својој одлуци од 22. септембра (4. октобра) 1897. бр. заи. 1335 у овом погледу. За време од 1. јануара 1899. до 31. децембра 1900. у погледу г.г. чланова догодило се, да је г. Др. Тодор Недељковић, редовни члан, дне 9. (21.) септембра 1899. поднео оставку на чланству сабор. одбора, на што је всл. сабор. одбор (одлуком бр. С. О. 5484/1472 ех 1899.) истога г. члана известио, да не може узети на знање т« оставке, јер није на то сабор. одбор, него сабор надлежан, те га и даље сматра својим чланом, услед чега се исти г. члан и даље позивао и позива у седнице. Према том се концем године 1900. саборски одбор састојао формално из исто онолико чланова као и концем 1898. Што се тиче саборском одбору потчињених органа, осем нар. цркв. тајника, имам ово навести. На место II. бележника сабор. одбора, које је остало упражњено услед оставке г. Томе Навловића (С. О. 1914/526 ех 1899 ) изабран је (С. 0. 4183/1224 ех 1899.) г. Александар барон Рајачић. Службу је почео 1. октобра 1899. Одлуком од 6. (18.) септембра 1899. бр. С. О. 5110/1172 системизовано је месшо отиравника, којем је осем отправљања званичних писама и пошиљака дужност још нарочито, да води књигу за држање евиденције; на то место постављен је у привр. својству са 1. јануаром|1900. године јерођакон Августин Бошњаковић са платом од год. 1200 К и станарином од год. 200 К свега 1400 круна. Александар Деспотовић, II књиговођа нар. цркв. фондова и заклада преминуо је 7. (20.) јула 1900. Услед расписанога стечаја изабран је за II. књиговоЗ^у у привременом својству г. Живко Јекић, кр. порезни официјал из Илока (бр. зап. 2278 ех 1900) са новосистемизованом платом од год. 2400 К и станарином од 400 К свега 2800 круна. Исти је почео службу 5. фебруара 1900. по нов. кал. Одлуком бр. С. О. 7511/2324 ех 1899. успостављено је опет веџбеничко место (I.) код књиговодства нар. цркв. фондова и заклади, које се после промакнућа вежбеника В. Радовића за помоћника (С. О. 4713/1419 ех 1897.) од 1. октобра 1897. није ни попунило. На то је место постављен у прив. својству Славко Видаковић. Исти служи од 9. априла 1900. Услед оставке Миливоја Жупанскога, помоћника књиговодства нар. цркв. фондова и заклада системизовано је веџбеничко место (II.) са 1000 К и на то место је у привр. својству постављен Васа Бошњаковић из Ковина; а услед великога посла системизовано је и треће веџбеничко место и постављен је исто тако у привр. својству и са 1000 К плате Ђор^е К. Ракић из Митровице. Први служи од 1. новембра; а други од 1. децембра 1900. На место пок. писара М, Маширевића постављен је Рацко Бабић (почео службу 3. (15.) августа 1899); на место писара М. Кнежевића, који је дао оставку, постављен је Стеван Гргуров (почео служити од 1. августа