Српски сион

В рој 21.

СЗ тр. Ш.

1899 ); а на место писара Н. Бутковића постављен је Владимир Поповић (служи од 10. јула 1900.) сва тројица у привременом својству. Дне 17. (29.) марта 1899. положили су установљене званичне заклетве сви сталнима проглашени чиновници (С. 0. 1961/572 ех 1899.) Одлуком бр. С. 0. 293/3 ех 1900. допуњен је текст заклетве за нар. цркв. тајника и за фишкала нар. цркв. фондова и заклада услед захтевања високе владе. У овом одељењу имам још част истаћи, да је високосл. сабор. одбор у ванредној својој седници од 24. априла (7. маја) 1900. поводом ирославе 70годишњице живота и 10-годишњице иатријарховања Његове Светости г. патријарха српског Георгија, одржане на Ђур^ев дан 1900., као и поводом истога дана обављеног освећења темеља срп. прав. богословском семеништу, који се подиже о трошку Шегове Светости, једнодушно изјавио Његовој Светости најтоплију захвалност и оданост, што је ради трајне успомене и у записник уврштено (бр. зап. 661. ех 1900.) Сад пак приступам самом приказу главнога рада високосл. сабор. одбора за горе обележено време по одељењима делокруга му, одређенога §§-има 22. 29. и 30. горехваљеног сабор. устројства од 14. маја 1875. I. Припрема предлога за расправу саборску. Ни за време од 1. јануара 1899. до 31. децембра 1900. није високосл. саборски одбор сачинио ниједнога таквога предлога за расправу саборску, који би ишао на то, да се постојеће уредбе измене, допуне или нове уредбе донесу. Високославни саборски одбор није на то ни повода имао, јер што је имао бснов^ да поднесе, то их је поднео високом нар. цркв. сабору које 1892., које пак 1897. год., а како се високи нар. цркв. сабор по одгођењу 1897-ме није састао ни у 1898 ој, ни у 1899-ој, па ни у 1900-ој, то све поднесене основе чекају на надлежно решење саборско. Сходно том је високославни саборски одбор, пошто је по дне 19. септембра (2. октобра) 1900. примљеном саопћењу Нзегове Светости г. патријарха, да ће учинити потребну пријаву ради сазива народно црквеног сабора, јер је мандат посланицима сабора од 1897. истекао 1900., изаславши пододбор у лицима својих чланова преосв. г. епископа пакрачкога Мирона, чесњејшега г. архимандрита Иларијона Руварца, г. Дра Н. Максимовића и г. Ј Јагића, као и потписанога нар. цркв. тајника по пријему извешћа од истога пододбора, у седници од 16. (29 ) децембра 1900. под бр. 2329. одлучио, да прихваћа мишљење својега пододбора, да нема зак. повода, да се упушта у састав нових предлога за нар. цркв. автономно устројство, него да ће поднети најближем високом нар. цркв. сабору 1.) извештај о својем раду почињући од друге половине 1897. па до конца 1900. односно до састанка саборскога; 2.) прорачупе за 1901. ; 3.) одобрене а још не поднесене закључне рачуне нар. цркв. фондова и заклада и најпосле 4.) све осшале иредмеше, који су решени или ће се решити до састанка саборскога, а који предмети спадају пред сабор. II. Обнародовање и извршење сабором донесених, превишње потврђвних, уредаба и одлука, које епадају у делокруг саборског одбора, као и контрола тим уредбама постављених органа. Ни за ово време није имао високославни саборски одбор да обнародује никаквих нових уредаба нити саборских одлука са разлога, што од нар. цркв.