Српски сион

О тр. ћбб.

„ОРПОКИ СИОН к .

Б р . 21.

сабора од 1897. није сабор. одбору такових приспело; а уредбе и одлуке од пре обнародоване су и односне извршене већ пре сабора од год. 1897. Ну тим више одлугса је доиео високославни саборски одбор у обзиру на мравилно извршавање неких одређења појединих нар. ц,ркв. автономних уредаба; као и одлука, које стоје у свези са контролном и надзорном влашћу сабор. одбора. Навешћу овде неколико таквих одлука осем оних, које се спомињу на другим местима овога понизнога извештаја. Узевши на преглед записник епархиЈСке скуиштипе темишварске, држане 15. и 16. (27. и 28.) априла 1898., те подвргавши расмотрељу састав и рад исте скупштине прогласио је високославни саборски одбор одлуком бр. С. 0. 2735/633 ех 1899., 1.) да су по себи ништави изборн оних учитеља, који за заступнике у епарх. скупштину нису изабрани учитељством, као засебном изборном корпорацијом (чл. "V*. уре^ења епархија од 1871.) него су изабрани за такове црквеним опћинама с тим, да се на места њихова изберу, у смислу уредбе, други заступници из световног реда; 2.) уништио је решење исте епарх. скупштине бр. 17., којим се периода епарх. скупштине и односно мандат изабраним члановима ове скупштине, као и мандат истом скупштином изабраним члановима епарх. власти установљава на три године; јер је скупгпина, доносећи то решење, и прекорачила свој делокруг и против уредбених и наредбених наређења поступила; 3.) унигнтио је решење исте скупштине у погледу избора епархијског школског одбора односно уништио је и ван крепости ставио избор тога одбора (сходно одлуци од 23. септембра (5. октобра) 1898. бр. С. 0. 6917/1684, јер је нзбор обављен не само против закона, него је тај одбор био и незаконито састављен (§. 129. школ. уредбе од 1872.), те је наредио, да се у смислу постојећих законских одређења поступи, а наиме, да се има успоставити пре тога постојавши епархијски школски одбор остављајући епархијској скунгатини нетакнуто право, да у успостављеном епархијском школском одбору евентуално упражњена места попуни (види још и одлуке бр. С. 0. 4661/1220 ех 1899. и С. 0. 6770/1842 ех 1899.) Подвргавши пак расмотрењу састав и рад еиархијске скуиштине вршачке држане 30. октобра 1897 и 5. фебруара 1898. одлуком својом од истога дана бр. С. 0. 2729.2337.2730/646 ех 1899. учинио је високославни саборски одбор исто таква и односно слична, закону одговарајућа, расположења. У свези са овим предметом, а надовезујући на свој извештај за годину 1898. имам част споменути одлуку од 17. (29.) марта 1899. бр. 502., којом је високославни саборски одбор (савезно са одлукама С. 0. 7784/2599 ех 1898. и С. 0. 8826/2563 ех 1898 ) по што односним позивима није удовољено, а обзиром на то, што као надзорна и контролна власт има право и дужност не само према подручним епархијским органима него и према епископу, који стоји на челу тим органима, у стварима чисто административне природе настојати, да се нар. цркв. автономна управа у смислу постојећих автономних уредаба врши — одредио изви^ај иротив иреосвеКеног г. еиискоиа вршачкога Гаврила ЗмејановиЛа као управнога органа административне природе, не дотичући му епископско достојанство и чисто духовну власт његову, који изви^ај је 6. (18.) априла 1899. и обављен и изаслано поверенство своје извешће о изви^еним приликама поднело. Услед свега тога је високославни саборски одбор у седници од 29. априла (11. маја) 1899. год. донео одлуку бр. С. 0. 2729. 2337. 2730/646 ех 1899., којом је изме^у осталога решено, да проузроковане трошкове око изви^аја (дневнице и путни трошак изасла-