Српски сион

говини. У депутацијц бвли су познати прваци Јефтановић, Шола и Јовановић. Као што „Сарајевски Лист" саонштава, благоизволело је Његово Величанство депутацији рећи: „Наредаћу, да се данас нредани меморандум тачно прегледа и да се о њему у исто време изиште мишљење Босанско-Херцеговачких митрополита, који су у лрвом реду надлежни да кажу ми■ шљење у верским и црквеним стварима. Затим ће вам се путем Моје Сарајевске земаљске владе саопштити Моје решење". У Србији (Споменик Милоша Великог). Дана 28. маја о. откривен је п освећен спомеиик Милоша Великогу Неготину. Оевећењеје обавио архнмандрит Нларион Весић уз асистенцију 14 свештеника. (Са Велике Школе). Академијски Савет Велике ИЕколе у Веограду изабрао је за ректора за школску годину ] 901/2 Косту Главинића, професора и досадашњег ректора, а за декапа Божндара Прокића професора Великп Школе. (Модерни завод за Физиотерапију). Прошдпх дана отворен је у Београду модерно уређени нрви српски завод за лечење водом, масажом, електрицитетом и шведском гимнастиком. Завод је уредио у својој кући др. А. ФаркиЛ. У Црној Гори (Значење католичке цркве на Цети&у.) Прошле недеље стигао је новпнама извештај, да је књаз Никола одобрио, да се на Цетињу гради римокатоличка црква. Прашки „Как>Иске поводом тога пишу ово: „Папа шаље у Црну Гору матер кргиЛанску, цркву католичку, да би тамо завладала науком својом н обузела срца јуначког народа н учинила га срећним у знамењу крижа. Како ће у Русијн Иобједоносцев гледати на развитак католичке цркве у Црној Гори, можемо мислити. Толико је истина, да ледена мора иепријатељства, коју су досад православни гајили ирема цркви римској, ночиње се топити и растоппће се иотпуно и од Цетиња ће букнути благ поветарац до севера и до Неве, да растера таму, која страховито гледа на све, што је римско и има знак катотацизма." На ове колико глуне, толико и дреке речи римокатоличког листа, веле Прашки „Магос1м 1л§1;у" ово : „Ова капистранска појезија јако је неоправдана. Иравославни су били непријатељи католичанства само онда, када је католичка пропаганда јуришала,

а православнп нису ништа друго радили, него навале одбијали. Таково је било православље у свиа вековима. Оно је увек телерантно према верама хришћанским, али је заиста увек и то било, да католичанство није схватало те еношљивости, коју Црна Гора указујс католицима. Сношљпвосл је та потпуно на свом месту. Спојењем приморског краја, које пастављају католички Арнаути, католици су ностали поданици књаза Црне Горе, и он ради мудро, показује и католпцима, да нод његовим жезлом пмају потпуну слободу своје вере. Али за своје племенито дело књаз Никола није заслужио, да му католички органи дају криво тумачење, као да он отвара у Црну Гору пут католичкој иропаганди и да хоће да буде њезин ширитељ по Балкану п Гусији. Таково тумачење могло је потећи само из оне мисли, која ништа не зна за хришћанску сношљивост. Да је то тумачење скроз неистинито, најјасније се види нз тога. што је Црна Гора до крајности сношљива и према Мусломанима, којп су иосле рата иостали њезини поданици. Алп су Мусломани за то захвални, само католичанство не мисли на захвалност, него на то, како би завладало Црном Гором и одатле нредузело ратне ноходе у православне земље балканске." »Срб". Разне белешке. (Избор Басел>енског патријарха Цариградског) За васељенског патријарха Цариградског изабран је бивши натријарх Јоаким Ш. Избор је царском ирадом већ и потврђеп. (Покрет у Прагу у кориот отарокатолицизма). У Прагу, као центруму западног Словенства, где латинство влада, често се дижу озбиљни гласови у корист топле жеље мпогих за ослобођењем од папскога ига. Тако и у дапашње време у „Народном Католику" — органу проноведника старо-католиштва у Аустрији свештеника Ишки — истичу се као гесло речи: „Да црква народна буде нацио' нална. Даље са сваком туђом игемонијом у цркЕИ, даље с нолитиком у њој, даље с латинским богослужбеним језиком, даље с црквеним подчињавањем, даље с обвезном безбрачношћу свештенства. Наша је задаћа: образовање автономне националие цркво на старим католичким основима, која одговарају Кирило Методијевим и Хуситским предањима нашега народа." „Ми смо дужнн ићи увек једном одређеној сврси. Наш је ирограм: борба против свих новотарија п човечјих додатака, који иогавњују узвишени карактер Хришћанства; при свем гом ипак пеиоколебива је верност и уважење Богом објављо-