Српски сион

С тр. 8ћ8.

„ОРПСКИ СИОН."

шена ствар о иронввери свота саб. грошкова и вврозаконскога ириноса у вршачкој еаархији с тим, да се потраживање као застарело и неистериво има брисати; ну пошто је поводом целе ове ствари константовано, да се о укупљепом новцу за саборске трогакове н верозаконски принос код епархијских власти тачно књиге не воде, нити се тамо за ту цељ у сваком погледу способни органи налазе, те је услед тога и тамогања контрола повргана, а да би се у будуће свака евентуална неправилност при укупљању сабор. тро шкова и верозак. приноса отклонила и саборском одбору омогућило, да у свако доба може о уплатама горњих дугова тачну евидепцију водити и сигурну контролу вршити, — то је уз измену одлуке бр. С. О. 321/72 ех 1892., којом је изречено, да се уплате горњих пристојаба могу чинити и код надлежног епархијског админист. одбора, учињено расположење, да све подручне црквене опћине у будуће, и то почињући са 1. јануаром 1900. године, како заостале тако и будуће саборске трошкове и верозаконски принос уносе искључиво непосредно у благајницу срп. нар. цркв. фондова и заклада; о овоме је издана циркуларна наредба архидијецезанском и осталим епархиј. админ. одборима. Питање о установљењу и осигурању овопредметних пристојаба односно дугова у бив. иомешаним (сриско румунским) црквеним оаЛинама јога није изведено на чисто; јер одлуком бр. С. 0. 7055/2583 ех 1898. започети поступак није ]ога завршен, пошто епархијски админ. одбори темигаварски и вргаачки нису још задовољили одлуци од 13. (26.) јуна 1900. бр. С 0. 4198/1040 у погледу на кључ за конвенцију, на број душа Срба и Румуна пре и после деобе појединих цркв. опћина и др. У смислу горње одлуке бр. С. О. 4198)1040 ех 1900. умољена је врховна митрополијска власт румунска у Сибињу, да учини расположење, да се накнаде срп. нар. цркв. фондовима своте од 1046 фор. и 3803 фор. а вр. које су примили румунски саб. посланици о саборисању 1864 и 1866. Ну тој молби није још задовољено. Одлуком бр. С. О. 3124)689 ех 1900. упућено је књиговодство нар. цркв. фондова и заклада, да концем сваке године а најдаље до 15. јануара идуће године изда фискалату фондовском на угужење сиисак оних немарних цркв. оиЛина, које на обвезницом осигуране дугове вероз. приноса и сабор. трошкова прописаних оброка и камата за ту (прошлу) годину нису уплатиле. Ова мера се показала потребном с тога, што цркв. опћине, које су такве обвезнице издале, са незнатним изузетком, по издатку обвезнице, нису задовољиле својој дужности ни у којем погледу, па ни после опомене. Одлукама бр. С. О. 2230)574 ех 1900. и С. О. 6537)1686 ех 1900. учињено је расположење, да се установи тачно стање уплата и дуга ових иристојаба иоједииих цркв. опћина еиархије иакрачке. Одлуком бр. С О. 7503)1778 ех 1900. решено је коначно питање, како да се обрачунају своте од 1158 фор. 88 нов. вер. приноса и од 1584 фор. 88 новч. авр. саб. трошкова, које се односе на цркв. опћине бив. шајкашкот батаљона из година 1869. и 1870. Одлуком бр. С. О. 766811779 ех 1900. изречено је, да ирњаворци мана• стирски морају такође плаћати верозак. принос и саб. трошкове. Одлуком бр. С. О. 6840)1821 ех 1900., по саслушању извештаја потписанога, предложено је сл. нар. цркв. сабору, да се свота саб. трошкова сабора 1861. у износу од 7420 фор. 70 новч. авр. бришу, јер нема изгледа да се могу накнадити од држав. ерара. Осем тога је донесено и много других одлука, које смерају на то, да